Приче из историје – Зоран Славнић

77

75 година велике Звезде!

„Седамдесетпет година Спортског друштва Црвена звезда! Седамдесетпет година радости, победа, пораза, среће, страсти, па и туге. Спортско друштво Црвена звезда је прича о угледу и значају спорта. Прича о успоменама на велике победе. Прича о великим клубовима. Прича о изузетним резултатима Звездиних спортиста који су 75 година представљали и убудуће ће представљати амбасадоре спорта своје Црвене звезде, Београда и Србије.“ (Зоран Аврамовић, главни и одговорни уредник Звездине ревије и директор Црвена звезда маркетинга, из уводника број 669)

Легендарни кошаркаш Зоран Славнић два пута је проглашаван за најбољег спортисту СД Црвена звезда. 1973. и 1976. године, а 2017. године је добио награду за Животно дело нашег спортског друштва.

Рођен је 26. октобра 1949. године у Земуну. Славнић је највеће клупске успехе остварио у црвено-белом дресу који је носио од 1963. до 1977. године. За десет сезона у првом тиму одиграо је 301 утакмицу у дресу Црвене звезде и постигао 4.014 поена. Учествовао је у освајању две шампионске титуле, три Купа и Купа победника купова. Чинио је један од најбољих тимова у историји Црвене звезде са Капичићем, Симоновићем и Цветковићем.

Мока је за репрезентацију Југославије одиграо 179 утакмица и постигао 1.465 поена. Један је од ретких играча који има златне медаље са олимпијских игара, светског и европског првенства. Европским златом се и окитио три пута: 1973. у Барселони, 1975. у Београду и 1977. у Лијежу. Светско првенство је освојио у Манили 1978, а олимпијско злато у Москви 1980. Између осталог о њему, остаће упамћено: Потез који је обележио Европско првенство у Београду 1975 – кош преко главе против Шпанаца; Монтреал 1976. – када је на Олимпијским играма, у најзначајнијој фази једног такмичења, секунд пре краја дао кош Италијанима и одвео репрезентацију у полуфинале; „одбојка“ са Драганом Кићановићем против Совјетског Савеза у финалу Европског првенства у Лијежу 1977. године.

Био је истински вођа тима, душа и покретач екипе. играо је на месту бека-плејмејкера, то је највише и одговарало његовом темпераменту, нејвише је био у поседу лопте. Мока је био диригент какви се ретко виђају.

По завршетку кошаркашке каријере, наставио је са радом у кошарци као тренер, а Црвену звезду је водио у два наврата, од 1988. до 1991. године и у сезони 1995/96. Куриозитет је да је и као играч и као тренер радио и у Звезди и у Партизану. Он је уз чувеног професора Александра Николића једини коме је то пошло за руком.

Дана 29. маја 2007. једногласном одлуком свих чланова управног одбора КСС Зоран Славнић је изабран за првог селектора Србије. Пред Европско првенство у кошарци 2007. суочио се са бројним отказима репрезентативаца, тако да је поред Гуровића, Јарића и Миличића, на шампионат повео чак девет дебитаната, који ће касније постати носиоци игре у репрезентацији.

Моку је 1991. године ФИБА уврстила међу педесет најбољих светских играча свих времена.