Из архиве – Панчев је фудбалско злато

76

О томе какав је Дарко Панчев голгетер и врапци на грани знају. Није постојало место у казненом простору са ког сналажљиви центарфор није могао да постигне погодак, а као и сваки врхунски стрелац, свој таленат да “мучи” противнички голмане, показивао је од омладинаца. У интервју „Хало у поверењу“ тада османестогодишњи нападач скопског Вардара говорио је о својим визијама.

Недавно, након фудбалске утакмице у Скопљу између Вардара и Челика одушевљен игром и потезима младог Дарка Панчева, председник зеничког прволигаша обратио се људима из Вардара речима:

– Другови, сачувајте овог момка! То је право фудбалско злато! Овакви таленти се веома ретко рађају у нашем фудбалу!…

И не само он, данас о 18-годишњем Дарку Панчеву сви говоре у суперлативу (Вишњевац, Топлак, Веселиновић…). Постао је страх и трепет за све противничке голмане.

Без њега скоро и да не може да се замисли напад Вардара, као и младе и олимпијске репрезентације, а својим играма наметнуо се и селектору наше најбоље селекције. То је заправо и повод за разговор са младим голгетером Панчевом који водимо у његовом стану у насељу Кисела вода у Скопљу.

• Први фудбалски кораци?

– Почео сам у пионирској школи Вардара са непуних 13 година да бих након две године био пребачен у први тим са којим сам дебитовао на утакмици са Партизаном у Београду. Затим уследио је и скопски турнир, добре игре, голови…

• Како су на твој фудбалски почетак реаговали родитељи?

– У почетку су ми бранили како не бих запоставио школу, међутим, убрзо су схватили да нема користи од њихове забране па су ме пустили.

• А школу ниси запоставио?

– Нисам наравно. Уосталом, свестан сам да нећу целог живота играти фудбал. Не могу рећи да сам био неки супер ученик али нисам био ни слаб. Ту негде у средини. И сада није лоше. Ове године, надам се, да ћу завршити средњу трговачку школу, а после – видећу. Можда на факултет.

• Добро, кад смо већ код школе, било је и таквих написа н новинама да си неколико пута понављао?

– Е то није тачно. Ево, могу ти показати и своје сведочанство ако треба. Новинари стварно свашта пишу. Недавно видим у ИТД-у да су разговарали са мном, тачније да ме је интервјуисао неки З. Ђ. Па то је измишљен интервју. Нисам ни разговарао, нити уопште познајем тог новинара.

• Вратимо се фудбалу. Ускоро ће и шампионат Европе, један си од кандидата за одлазак у Француску. Какве су нам шансе? (У тренутку разговора списак кандидата још увек није био познат).

– Ако наставим са овако добрим играма (у што не сумњам) верујем да ћу ићи у Француску. Недавно ми је селектор Веселиновић отворено рекао да најозбиљније рачуна на мене, његово поверење дужан сам да оправдам. Што се пласмана тиче – високо ћемо се пласирати. Ми одувек важимо за једну од најталентованијих фудбалских нација у Европи, па и у свету, време је да то и добрим играма и пласманом докажемо. Предосећам да ће овај шампионат протећи у знаку југословенске репрезентације: Упамтиће нас ове године читава Европа.

• Увелико се писало и причало да те врбују тимови из такозване велике четворке?

– Било је понуда са стране, нема ту шта да се крије. Тражили су ме Партизан, Хајдук, Звезда… међутим, треба знати и то да сам ја дете Вардара, да сам ту почео и на неки начин се афирмисао као играч и да ми је велика жеља да потпишем први професионални уговор са матичним клубом. Разговарао сам са управом и сасвим је извесно да ћу у Вардару остати наредне четири године.

• У случају да ипак не останеш у Вардару, у који би клуб отишао?

– Нема ту никаквих дилема. Само Звезда долази у обзир.

• Имаш ли слободног времена?

Сасвим мало. Тренинзи, утакмице, путовања, спремање испита… Тек понекад излазим са друштвом и девојком, најчешће одемо у неки кафић („Париз“, „Панорама“, „Турист“), затим у диско, биоскоп. Волим да излазим, међутим, времена нема. Ипак, не кајем се – изабрао сам фудбалски живот, није ни овако лоше.

Аутор: Лазо Ристовски, обрада: Yугопапир (Хало у поверењу, јун 1984.)