Из архиве – Дејан Станковић, ас за 21. век

113

Црвена звезда је у 75-годишњој историји имала бројне асове, о њима су се писали на хиљаде текстова, књиге, снимали филмови. У овим временима, отишли смо у архиву Југопапира, извадили поједине текстове из историје које ћемо вам у данима пред нама у целости преносити подсећајући се неких давних времена и појединаца који више нису са нама. Тренер нашег тима Дејан Станковић је те 1997. године имао само 19 година, али је крупним корацима у Црвеној звезди крчио пут ка звездама а о томе сведочи и текст у листу „РТВ Ревија“.

Децембар 1997: Новопечени репрезентативац и нова „Звездина“ звезда, иако има тек 19 година. Када се буду сводили рачуни овогодишње фудбалске сезоне сигурни смо да ће се име Дејана Станковића, младог фудбалера „Црвене звезде“, наћи у самом врху.

Зато има више разлога.

Деветнаестогодишњи Дејан, рођен 11. 9. 1978. године, већ је другу сезону права узданица „црвено-белих“ и захваљујући његовим сјајним играма ове сезоне „Звезда“ поново јуриша на „дуплу круну“ првенство и куп.

Његове добре игре нису остале незапажене онима који воде наш репрезентативни фудбал. И као признање дошао је позив да се прикључи осталим репрезентативцима на припремама за утакмице баража са Мађарима.

Било је то велико признање за њега самог али и за стручни штаб нашег најтрофејнијег клуба „Црвену звезду“. И поред жарке жеље да обуче репрезентативни дрес у првој утакмици у Будимпешти Станковић је сусрет посматрао са трибина. У реванш-сусрету седео је на клупи за резервне играче и сваког тренутка био спреман да ускочи у тим. Али…

Жеља ми се није остварила. Ипак, верујем да ускоро хоће. Пред одлазак у Париз наш најбољи тим имаће неколико пријатељских утакмица, и тада верујем да ћу добити шансу. Не желим да звучим нескромно али Француска је моја велика шанса и ако добијем прилику да понесем дрес са југословенском тробојком искористићу је на најбољи начин – говорио је нова „Звездина“ узданица

Ватрено крштење

Дејан Станковић је од једанаесте године прошао све селекције: пионирску, кадетску, омладинску. Носио је и дрес младе репрезентације Југославије.

Остао је само онај најдражи „А“ репрезентације. Било би лепо да сам „ватрено крштење“ доживео против Мађара на Маракани и пред „делијама“, али, морам да будем стрпљив. Ја знам да је савезни селектор желео да укаже поверење играчима који су изнели на својим леђима ове дуге и тешке квалификације. Морам да одам велико признање својим старијим друговима: Предрагу Мијатовићу, Драгану Стојковићу, Дејану Савићевићу, Ивици Краљу, Владимиру Југовићу и осталим репрезентативцима, јер су нам вратили веру у боље фудбалске дане.

• Кад будете заиграли за репрезентацију са ким бисте волели да играте?

Са мојим клупским другом Зораном Јовичићем! Ми се добро познајемо из „Звезде“. Он је, иначе, наш капитен, а ја сам му заменик. И на припремама смо цимери. Међутим, верујем да бих се добро слагао и са осталим репрезентативцима.

Рано почео

• Као врхунски спортиста Дејан Станковић има мало времена за друге ствари осим за фудбал. Како изгледа један његов дан?

Обично устајем око девет сати. Онда почињем тренинг, па одмор, па опет тренинг. Кад човек дневно проведе пет-шест сати на стадиону није му ни до чега другог. Врхунски фудбал нема милости. Ко може да издржи тај темпо остаје, а ко не може отпада. Сада, у време такмичарске сезоне, мој дневни режим је нешто измењен, али и даље све се своди на тренинге, припремне утакмице и првенствене наступе. Због тога што сам кандидат за репрезентацију имам и додатне обавезе да стално будем у доброј форми и да тако будем у Сантрачевом нотесу.

Своју спортску каријеру Дејан је отпочео са рекордима. Са шеснаест година и пет месеци дебитовао је за први тим „Црвене звезде“ против „ОФК Београда“ (2:1 за „Звезду“) и тако постао најмлађи „црвено-бели“ ас који је обукао дрес првог тима. На овом му може позавидети и легенда југословенског фудбала Драган Џајић, који истиче да је Дејан фудбалер са великим потенцијалом.

Дејан Станковић сваки слободан тренутак проводи с породицом. Његов отац Борислав, иначе прецизни механичар, редовно прати „Звездине“ утакмице, има чак посебну свеску у коју лепи све текстове о свом сину. Велику подршку има од мајке Драгице, која је по струци часовничар и млађег брата Синише, верног навијача „црвено-белих“.

Пажњу фудбалске јавности скренуо је прошле године у утакмици против немачког „Кајзерслаутерна“ у Купу купова.

Немце смо потпуно надиграли на Маракани. А тај исти тим сада убедљиво води у немачком шампионату. Према томе, ако оцењујемо наше шансе на Светском првенству у Француској, не би требало да стрепимо од „панцера“. Наш садашњи тим није ништа слабији од немачког. А што се тиче преостала два тима САД и Ирана предност је на нашој страни – оценио је наше шансе у Француској нова звезда југословенског фудбала Дејан Станковић.

Аутор: З. Јакшић (РТВ ревија, 1997.)

Претходни текстПриче из историје – Јован Џакула
Следећи текстЗвездини првотимци волонтери Општине Врачар