У спорту је најтеже понављати успехе, а Црвена звезда може да се поноси са 2019. годином јер ће и она бити златним словима уписана у историји клуба. Освојена је нова, 30. титула првака Србије и пришивена на дрес трећа звездица, поново су играчи на терену обезбедили групну фазу Лигу шампиона, јесен на домаћој сцени била је проткана само успесима, са 11 бодова предности отишли су на зимски одмор, обезбедили су пласман у четвртфинале купа. Клуб је наставио са финансијском стабилизацијом, уложена су велика средства у инфраструктуру, најављени су и нови пројкети. Као организација били смо друштвено одговорни
Озбиљност у раду на свим нивоима најтрофејнијег српског клуба овако је изгледао током 2019. године.
ЈАНУАР
Година је почела уз тугу и бол због смрти друге Звездине звезде Драгослава Шекуларца који је преминуо 5. јануара, а уз велике почасти био сахрањен 10. јануара. Први тим је већ 11. јануара почео припреме за пролећни део шампионата, које су обављене на Кипру и у Турској. Алекса Вукановић представљен је 18. јануара као ново појачање, а 22. одигран је први припремни меч и побеђен Акритос 8:1.
ФЕБРУАР
Фебруар је почео победом над Лудогорецом у припремном мечу 3:1, а четвртог дана месеца Милан Гајић је потписао уговор. Недуго затим, 8. дана у месцу и Мирко Иванић је ставио параф на уговор са нашим клубом. Победили смо Војводину 4:0 на пролећној премијери 16. фебруара и то пред 22.364 гледалаца на стадиону „Рајко Митић“. Побеђен је Радник 1:0 уз првенац Милана Гајића, да би месец затворили потписом Николе Крстовића, младог нападача Зете.
МАРТ
Другог дана марта одигран је 159. вечити дерби против Партизана на стадиону „Рајко Митић“ (1:1), па смо четвртог марта прославили 74. рођендан клуба. Фудбалери су на дан жена 8. марта победили Земун 4:0 и резултатом честитали тренеру Владану Милојевићу 49. рођендан. Уговоре су редом продужавали Милан Борјан, Дејан Јовељић, Милан Родић и Марко Марин. Победили смо Радник у четвртфиналу купа 2:1, па Рад у лиги 3:0 што је био 100. меч на клупи тренера Милојевића. Клуб је 18. марта поднео захтев ФС Србије за признавање титуле из 1946. Месец смо завршили победом над Мачвом 2:1.
АПРИЛ
Побнедоносни низ у првенству настављен је тријумфом над Бачком 3:1, а први део шампионата окончан је победом над Пролетером 4:0 у 30. колу што је донело стартну позицију у плеј-офу. Капитен Ненад Милијаш је у том мечу 250. пут обукао Звездин дрес. Доигравање смо започели убедљивом победом над Радничким 3:0, тријумфом над Младости 4:1 направили смо и пре реванша искорак ка финалу купа, да би 20. априла доживели пораз од Чукаричког 3:2 и прекинуили низ од 54 утакмице у Суперлиги без пораза. Делије су пред дерби 22. априла дали 903 јединице крви у традиционалној акцији „Црвено-бела крв“. Титула се назирала после победе над Партизаном 2:1 у 160. дербију.
МАЈ
Првог дана у месецу декласирали смо Војводину у Новом Саду 5:0, дошли на корак до одбране наслова најбољег а већ 5. маја побеђена је Младост 1:0 и математички је обезбеђена нова титула. И Пролетер је поклекао пред нашим тимом 1:0, а 14. маја ФС Србије је и званично признао Звезди титулу из 1946. године што је била 30. у историји. Дан касније обезбеђен је пласман у финале купа ремијем у Лучанима 0:0. Чак пет наших играча Борјан, Стојковић, Јованчић, Бен и Марин нашли су се у идеалном тиму Суперлиге. Титулу смо прославили на Маракани 19. маја, пред 41.142 навијача победом над Напретком 3:0. У том мечу од активног играња опростио се Ненад Милијаш. Титулу првака освојили су и кадети. Нисмо 23. маја успели да освојимо куп, сезону смо затворили редовном Скупштином клуба, обележавањем 40 година од финала Купа УЕФА (27. мај) и 28 година од освајања Купа шампиона у Барију (29. мај).
ЈУН
Почетком месеца представили смо изложбу свих пристиглих радова и решења око рекоснтрукције стадиона „Рајко Митић“. Пред почетак припрема 9. јуна промовисали смо прво летње појачање Радована Панкова. Већ 18. јуна сазнали смо да ће нам први ривал у квалигикацијама за Лигу шампиона бити стари знанац Судува. Екипа се после Златибора за сезону прирпема у Аустрији, одиграни су мечеви Виндишгарстена (7:1), Аполона (1:1), Зенита (0:1) а представили смо појачања голмана Николу Васиљевића и везисту из Шпаније Хозеа Алберта Кањаса. Отварали смо кампове у Србији, имали неколико хуманитарних акција, ветерани су били на Косову и Метохији.
ЈУЛ
Припреме у Аустрији завршили смо победом над Блау Вајсом (3:1), а у Београду су екипу дочекали новајлије Томане и Жандер, појачања за почетак квалификација за Лигу шампиона. У Литванији смо одиграли 0:0 против Судуве, пред реванш у Београду званично је отворен реновирани ВИП део запада. Победом над Судувом од 2:1 обезбедили смо пласман у друго коло квалификација за Лигу шампиона где нас је чекао ХЈК Хелсинки. Од 19. јула стадион „Рајко Митић“ красио је нови, модеран семафор, један од највећих у овом делу Ервопе. Победили смо Хелсинки у Београду 2:0 и стекли лепу предност пред реванш, а између две европске утакмице, победом над Радничким (2.0) започели смо Суперлигу. Вратио нам се и Милош Дегенек из Саудијске Арабије, баш пред најважније мечеве. На крају месеца смо доживели пораз у Хелсинкију (1:2) али смо прошли у треће коло квалификација на двомеч са Копенхагеном.
АВГУСТ
Најзначајнији месец када је европска судбина у питању започет је потписивањем петогодишњег уговора са компанијом Моцарт а у истом дану 5. августа стигао је у клуб и Његош Петровић. Дечак по имену Срећко донео нам је срећу у дуелима са Копанхагеном у трећем колу квалификација. После 1:1 у Београду, исти резултат је и после 120 минута био на “Паркену”. У нестварно узбудљивој пенал серији, Милан Борјан чак у пет серија није био савладан па је наш клуб победио од 8:7 ушао у плеј-оф и мечеве са Јанг Бојсом. Побеђени су у Суперлиги Младост (2.0), Спартак (3:2), Војводина (2:1), пред плеј-оф екипу је појачао и Матео Гарсија. У Берну смо одиграли 2:2 против Јанг Бојса, у реваншу 27. августа ремијем 1:1 ушли смо другу годину заредом у групну фазу Лиге шампиона, а одмах затим добили ривале у “Б” групи – Бајерн, Тотенхем и Олимпијакос.
СЕПТЕМБАР
Пред Лигу шампиона стигао је и Раџив Ван ла Пара, посетили смо Војску Републике Србије, финансијски смо помогли кошаркашку и рукометну секцију. На старту Лиге шампиона поражени смо у Минхену од Бајерна 3:0 18. септембра, док су омладинци у елити ремизирали са истим ривалом 0:0. Изгубили смо вечити дерби после четири дана, али смо се брзо вратили на победнички колосек победама над Вождовцем (3:1) и Мачвом (3:1). Друштвено одговорни рад наставили смо узевши учешће у акцији “Чеп за хендикеп”.
ОКТОБАР
Сјајно смо започели месец победом над Олимпијакосом (3:1) у другом колу Лиге шампиона, а тријумф су обезбедили и омладинци против грчког великана (2:1). Донирали смо 100.000 евра дечјој клиници у Тиршовој, репрезентативну паузу искористили за разне хуманитарне акције, посете. Власти самопрокламоване Р. Косова нису нам дозвоилили да одиграмо меч са Трепчом у купу, па је сусрет пребачен у Стару Пазову и завршен је убедљивим тријумфом од 8:0. Победили смо Рад (3:1) пред пут у Лондон где смо 22. октобра били поражени (5:0). До краја месева савладали смо Радник (5:0) и ТСЦ (3:1), а са Моцартом смо наставили да прикупљамо новац за Дечју клинику за ортопедију и хирургију у Нишу.
НОВЕМБАР
И Пролетер је положио оружје пред нашим тимом (2:0), а 4. новембра отворили смо званично и Звездину телевизију. Учествовали смо и у ФИФА акцији “Реци не расизму”. Тотенхем је и у Београду био боиљи (4:0), а омладици су славили над “петловима” (2:0). Ремизирали смо са Јавором (1:1), али добили Мачву у купу (1:0), Раднички (2:0). Омладинци су ремизирали са Бајерном (1:1), а први тим је био поражен (6:0). Месец смо завршили победом над Вождовцем (2:0).
ДЕЦЕМБАР
До кључног меча са Олимпијакосом у Атини за пласман у нокаут фазу Лиге Европе, добру атмосферу градили смо кроз победе у лиги над Младошћу (1:0) и Спартаком (3:1). Омладинци су победом у Атини (1:0) изборили друго место у групи и бараж у омладинској Лиги шампиона где ће играти са Шерифом. Први тим је 11. децембра несрећно поражен од Олимпијакоса (1:0) из пенала у 88. минуту па је завршио сезону у Европи. Јесен смо у домаћим оквирима завршили тријумфално победом над Чукаричким (3:1), освојили смо јесењу титулу са 11 бодова предности над Партизаном. На гала вечери “Црвено-бело вече” генерални директор Звездан Терзић најавио је изградњу новог стадиона у року од две године. Донирали смо са Моцартом најмодернији ултразвук Дечјој клиници за ортопедију и хирургију у Нишу. Тренер Владан Милојевић је после две и по године протканих само успесима одлучио да напусти наш клуб 19. децембра, а два дана касније именовали смо истакнутог играча Звезде Дејана Станковића за новог шефа струке. На крају смо потисали уговор о техничкој сарадњи са хотелом “Аквалина” из Охрида где ће се припремати све селекције наше Омладинске школе.
