Резиме кадета – Лепота игре и голова

42

Током јесењег дела сезоне, тренер Марко Неђић је рачунао на 22 фудбалера, а успех наше кадетске селекције, огледа се у позицији на табели, где као лидери имају четири бода више од Партизана.

Свако ко познаје генерацију фудбалера рођених 2003. године, сећа се Марка Ћопића из најранијих дана селектирања тог тима. Талентовани голман је током првог дела сезоне бранио на укупно 13 мечева примивши 12 голова. Ћопић је на пет утакмица успео да сачува своју мрежу и да не дозволи противничким фудбалерима да га матирају.

Његова резерва је врло талентовани Огњен Лукић, а о његовом потенцијалу говори и то да је добијао позив кадетске репрезентације Србије, иако је дрес нашег тима носио свега четири пута. Мрежу није успео да сачува против Радничког из Ниша, а против Кикера, Земуна и Аполона је био на висини задатка.

Поливалентност наших дефанзиваца огледала се у томе да су скоро сви поменути играчи покривали све позиције у одбрани. Али, ако би гледали по минутажи, позицију десног бека покривали су Виктор Радојевић (14 утакмица и 3 асистенције), Урош Лазић (8 утакмица и 1 асистенција), док је четири пута дрес нашег тима носио Стефан Деспотовски који је имао проблем са повредом током првог дела сезоне. Он је успео на тим сусретима и да забележи две асистенције.

Најчешћи тандем централних дефанзиваца били су капитен Андреј Ђурић и Вукашин Крстић. Играчи који су се сјајно допуњавали према својим карактеристима, с обзиром да је Ђурић бољи у ваздуху, а његов парњак на земљи. Крстић је одиграо 15 утакмица за наш тим, док је капитен на 15 утакмица постигао три поготка и једном асистирао.

Крај леве аут-линије најчешће је деловао момак родом из Чачка- Давид Петровић. Он је на 16 утакмица постигао два поготка и забележио једну асистенцију. Минутажу је делио са Душаном Икановићем који је забележио 9 наступа уз три асистенције. Вредно помена је то да су Лазић и Икановић носили дрес омладинске селекције у победи над Графичаром.

Утисак је да је тандем Милетић-Станковић незамењив у централном делу везног реда. Милетић, момак родом из Бруса имао је нешто дефанзивнију улогу, па је на 13 утакмица постигао четири гола, одличним ударцима са дистанце, и забележио једну асистенцију, а у два наврата носио је и дрес омладинаца (против Олимпијакоса и Тотенхема). Станковић је бомбом у дербију показао да је ово његова полусезона, па је талентовани момак на 16 утакмица постигао шест голова и забележио осам асистенција.

Испред њих је најчешће деловала придошлица из Кикера. Урош Бранковић који је показао да се врло брзо прилагодио Црвеној звезди, с обзиром да дели прво место на листи асистената са Станковићем. На 16 мечева, постигао је четири гола и забележио осам асистенција. Ту позицију је покривао и Живан Рамовић, фудбалер који је такође летос дошао из Кикера и који је на пет утакмица носио дрес наших кадета. Још један поливалентан играч у нашем тиму је Никола Кнежевић који је играо и офанзивног везног, и крилног и централног нападача, а рођени Земунац је на 14 утакмица постигао седам голова и забележио три асистенције.

По боковима су најчешће деловали браћа близанци Митуљикић. Никола је на 15 утакмица постигао три гола и једном асистирао, а Јован је одиграо утакмицу више, постигао два гола и три пута био асистент. Минутажу по десној страни напада имао је и Марко Ћурић, који као и већина његових саиграча, може да покрива неколико позиција. Он је на 16 утакмица постигао погодак и два пута асистирао, а ту је и Димитрије Максимовски који је чешће деловао по левој страни и на 7 утакмица постигао гол.

Одиграо је Бачанин стандардно осам утакмица за кадетску селекцију нашег тима на којима је постигао седам погодака. Средином октобра стигао је позив Славољуба Ђорђевића да се талентовани нападач рођен у Смедереву прикључи старијим фудбалерима.

Тим преласком, нешто већи простор добио је Марко Лазетић, фудбалер рођен 2004. године који је 16 утакмица постигао 11 голова и два пута асистирао. Он је на два сусрета носио дрес омладинске селекције, а можда најбољу партију одиграо је против Бродарца када је за нешто више од тридесет минута игре забележио хет-трик.

Врло ефикасан је и Марко Боровић који је сјајним партијама током јесени показао да се у потпуности опоравио од повреде. Он је на 15 утакмица постигао девет погодака (чак четири против Вршца) и два пута асистирао, а још један поливалентан играч у тиму Марка Неђића је и Богдан Петровић. Фудбалер из Ужица је покривао позицију централног нападача, левог крила, а чак је имао минуте и на левом беку, а на 13 утакмица постигао је један погодак.

ГОЛМАНИ:

1. Марко Ћопић-13 утакмица и 11 примљених погодака.

2. Огњен Лукић– 4 утакмице и 1 примљен погодак.

ОДБРАНА:

3. Давид Петровић– 16 утакмица, 1 гол и 3 асистенције.

4. Андреј Ђурић– 15 утакмица, 3 гола и 1 асистенција.

5. Вукашин Крстић– 15 утакмица.

6. Виктор Радојевић– 14 утакмица и 3 асистенције.

7. Душан Икановић– 9 утакмица и 3 асистенције.

8. Урош Лазић– 8 утакмица и 1 гол.

9. Стефан Деспотовски– 4 утакмице и 2 асистенције.

СРЕДИНА:

10. Никола Станковић– 16 утакмица, 6 голова и 8 асистенција.

11. Урош Бранковић– 16 утакмица, 4 гола и 8 асистенција.

12. Јован Митуљикић– 16 утакмица, 2 гола и 3 асистенције.

13. Марко Ћурић– 16 утакмица, 1 гол и 2 асистенције.

14. Никола Митуљикић– 15 утакмица, 3 гола и 1 асистенција.

15. Никола Кнежевић– 14 утакмица, 7 голова и 3 асистенције.

16. Владимир Милетић– 13 утакмица, 4 гола и 1 асистенција.

17. Димитрије Максимовски– 7 утакмица и 1 гол.

18. Живан Рамовић– 5 утакмица.

НАПАД:

19. Марко Лазетић– 16 утакмица, 11 голова и 2 асистенције.

20. Марко Боровић– 15 утакмица, 9 голова и 2 асистенције.

21. Богдан Петровић– 13 утакмица и 1 гол.

22. Матеја Бачанин– 8 утакмица и 7 голова.