Ево зашто је Звезди призната титула из 1946.

192

Председник Надзорног одбора ФК Црвена звезда Драган Милошевић објаснио је зашто је призната титула освојена 1946. године.

Тело основано 1945. године од стране савезних органа било је надлежно за организовање спортских акривности на територији читаве савезне државе. Са друге стране, постојала су тела на федеративним или републичким нивоима која су била основана од стране федеративних органа. Та тела основана су аутономно и била су задужена за организовање спортских активности на нивоу федеративне јединице. Свака федеративна јединица, или република како их ми данас познајемо, имала је свој орган који са бавио организацијом спортских активности, а оно што је битно кад су у питању аргументи супротне стране јесте да је Војводина, независно од спортског тела Србије, имала спортски орган основан од стране њених органа задужен за спровођење спортских активности на територији Војводине и био је потпуно независан од органа на територији Србије – започео је Милошевић осврт на одлуку Скупштине ФСС главним аргументима Црвене звезде и наставио:

Републички спортски органи, који су били задужени за читав спорт, а не само за фудбал, су на свим територијама, а орган за Војводину на територији Војводине, у августу и септембру 1945. године донели одлуку да се спроведу фудбалска такмичења на територији федеративних јединица и на територији покрајине Војводине. У том тренутку то је био највиши ранг фудбалског такмичења. Тако је, на основу одлуке српског органа задуженог за спорт, у септембру 1945. године, почело прво првенство Србије у фудбалу.

Три месеца после почетка такмичења спортски орган задужен за спорт на савезном нивоу донео је одлуку о оснивању савезне фудбалске лиге.

Кад је почело првенство у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Словенији, Македонији и Војводини, иницијално, ни једно од њих није представљало било какво квалификационо првенство. У децембру 1945. године, кад је већ одигран један турус у првенствима, спортски орган задужен за такмичење на савезном нивоу је донео одлуку да ће се од сезоне 46/47. играти савезна клупска фудбалска лига. Логично, у том тренутку, користећи постојећа првенства одређено је како ће ко од учесника првенстава учествовати у Савезној лиги. Па су тако за учеснике одређени прваци Словеније, Босне и Херцеговине, Војводине, као два првопласирана тима из Србије и Хрватске, али првопласирани тимови на крају такмичења која се завршавају током јуна и јула. Према томе, федеративни орган се прикључио на већ постојећа првенства на која није имао никакав утицај, није могао да делегира судије, да уложи жалбу и није поседовао било каква овлашћења. Дакле, орган који је био надлежан за федеративну територију Републике Србије организовао првенство за 1946. годину и у том тренутку није постојало такмичење вишег ранга, а ово првенство је било једно од најмасовнијих фудбалских такмичења до дан данас на територији Србије и савезни орган није имао никакву надлежност над овим такмичењем.

Засебно такмичење клубова са подручја Војводине повод је за спинове противника одлуке о признању Звездине титуле из 1946. године.

Војводина је у том тренутку имала специфичан статус. Из неког разлога, а не бих улазио у идеолошко и политичко питање, Војводина је током 1945. и 1946. године потпуно аутономна кад је у питању фудбал и спорт уопште. Војводина је по питању спорта имала потпуно исти статус као све федералне јединице. На савезном нивоу је 1945. године организовано једно фудбалско првенство на нивоу федераних јединица и ту је Војводина такође имала посебан статус и учествовала је засебно, поред Хрватске, Црне Горе, Македоније, Словеније, Босне и Херцеговине, тиме ЈНА и Србије. Такође, у одлуци из децембра 1945. године, коју доноси савезни орган, наводи се да ће у тој савезној лиги која ће бити организована 1946/47. године учествовати првак Војводине. Дакле, Војводина је у смислу фудбала потпуно одвојена од остатка Србије. То је први пут да је Војводина имала карактер неког географско-локалног појма, што је по мом виђењу имплицирало одређеним догађајима који су довели до тога да 1947. године Војводина добије свој Устави и да буде практично на нивоу посебне федералне јединице.

Паралела тадашњег статуса Војводине и данашњег Косова изазвала је полемику кроз коју је покушано да се погрешно потумаче ставови Црвене звезде.

Нашим опонентима је један од три аргумента против одлуке усвојене од стране Скупштине ФСС везан за Војводину и устав донет септембра 1945. године који је става да је АП Војводина саставни део Србије у том тренутку. По том питању нема спора, али исто тако данас стоји у нашем Уставу, и тако треба да буде, да је Косово саставни део Србије, али нажалост, због неких околности ван наших моћи, постоји и првак Косова који чак игра и европска такмичења. Управо би се из поменутог могла повући паралела – истакао је Милошевић уз додатну аргументацију:

Друга страна је покушала да наше аргументе по питању такмичења Војводине искористи за приче о сепаратизму, што Црвена звезда никад није подржавала и сви знамо које је оријентације Звезда, али и звездаши. Практично са друге стране се подмећу кукавичја јаја заменом теза, наш став је да су Војводина и Косово саставни део Србије и увек ће бити. Приче да се угледамо на Хрвате су бесмислене и сви знају за кога је везана историја Црвене звезде, а за кога Партизана. Фудбалско такмичење не мора да прати територијалну организацију државе. Имамо јасан пример Велике Британије, државе у оквиру УН која у оквиру себе има четири фудбалска такмичења. Ни једна од тих јединица нема ни приближан ниво државности као Србија 1945. године. Исти пример имамо и са Гибралтаром.

Поткрепљење Милошевићевим речима представљају документи сачувани у драгоценој архиви.

Титула из 1946. је записана у монографијама Црвене звезде. Имала је статус какав је имала и треба имати у виду ко је био на власти као и чињеницу да је у то време морало да се пази шта пишете да вас неко не би погрешно разумео. Једине две државе које су имале неки вид државности пре формирања Југославије су биле Србија и Црна Гора, па је свако истицање државности Србије у послератним годинама било лоше.

Одговор је уследио и на последњи аргумент неистомишљеника.

Трећи аргумент опонената је да смо 1952. и 1953. године такође имали прваке Србије, али је тај аргумент потпуно неоснован, јер је у том тренутку та лига испод савезног нивоа. То је као што данас имамо четири групе Српске лиге.

Милошевић се потом осврнуо на најаву жалбе Партизана.

Не бих детаљисао по питању жалбе. Опоненту је то прошло 86/87. у тадашњој држави, али свако ко прати фудбал зна како УЕФА и ФИФА реагују на мешање редовних судских органа у послове фудбалских савеза. У таквим случајевима распушта се Савез, уводи привремена управа, а репрезентација и клубови су под санкцијама. Знамо који је главни спортски принцип и одлука ФСС мора да буде према тим одлукама. Упоште нисмо уплашени иницијативом оних који су били против усвајања одлуке о признавању титуле.

Недавно донета одлука је озваничила Звездин успех остварен на терену.

Мало људи је знало за ову тему. Искрено, ни ја нисам био упућен док ми је до детаља нису објаснили ветерани и господин Јоцић који је сачувао највише докумената. Много људи није упознато са детаљима такмичења, верујем да је тако било и са челницима ФСС 2006. године. Убрзо знате ко је дошао на чело Савеза као и како је исти гласао приликом одлучивања о титули из 1946, позива се на историју и добро је да се позива на историју и време јер ће и њему оно значити – закључио је Милошевић.