Одржана конференција за медије поводом инцидента у Сплиту

69

Спортско друштво и Ватерполо клуб Црвена звезда организовали су заједничку конференцију за медије поводом инцидента који се догодио у Сплиту када су нападнути наши ватерполисти.

Присутним новинарима обратили су се др Небојша Човић, председник УО СД Црвена звезда, Стојан Вујко, потпредседник СД Црвена звезда, Игор Милојевић, директор БВК Црвена звезда, Александар Филиповић, тренер ватерполиста, Борис Поповић, Душан Васић, Милош Максимовић и Александро Краљ, ватерполисти Црвене звезде.

Заједнички став везано не само за Ватерполо клуб Црвена звезда, већ и за клубове Спортског друштва, да овим примером у будућности спречимо било какве немиле сцене везане за наше такмичаре. Није битно ког клуба, ког спорта, важно је да се наши такмичари баве оним чиме треба да се баве, а то је спортским резултатима и спортским успесима – изјавио је Игор Милојевић.

Присутнима се потом обратио тренер Александар Филиповић који је јавност упознао са дешавањем пред одлазак групе ватерполиста у град.

Приликом уласка у Хрватску смо добили обезбеђење које је све време било са нама. Пратили су нас на тренинг, исто тако и на јутарњи тренинг. После тренинга, до ручка, имали смо слободно време неких 2 сата. Старији играчи из екипе су ме питали да ли могу да прошетају. Само сам их замолио да се поделе на групу која хоће да иде у град и групу која жели да се врати у хотел. Све време сам стајао са припадником полиције и у моменту када су се играчи који желе да иду у град одвојили, ми смо их погледали и констатовали да су сви у цивилним јакнама и панталонама. У том моменту је радник полиције контактирао свог шефа и објаснио му је ситуацију да момци хоће да иду у град, а овај је питао како су обучени, полицајац је одговорио да су пристојно обучени без икаквих обележја и да мисли да не би требало да буде никаквих проблема. И од стране полиције смо имали неко одобрење да су момци одевени како треба и да нема никаквог разлога за било какав страх. Највише су ми засметали коментари да је било провокација, а ја сматрам да је провокација када неко виче, говори негативне ствари… Мислим да провокација није седети и пити кафу у кафићу обучен у јакну испод које носите мајицу са грбом Црвене звезде. Надам се да ће у неком наредном периоду моћи да се пије и кафа без јакне. Морам да кажем и да они нису шетали Ривом и проузроковали да буду нападнути – изјавио је тренер црвено-белих.

Ватерполиста Душан Васић, некадашњи становник Сплита, истакао је своје разочарење дешавањима на Риви.

После тренинга смо одлучили да одемо у град и попијемо кафу. Док смо шетали Ривом, у први мах нисмо успели да пронађемо кафић који је имао слободан сто. У повратку смо видели празан сто и упутили се тамо да заузмемо место. С обзиром да су Максимовић и Краљ били испред мене, видео сам да нас конобар из тог првог кафића гледа на неки чудан начин. Помислио сам да ти погледи нису упућени према нама, међутим чим смо сели за сто тај исти конобар нам је пришао, а касније се испоставило да то уопште није био његов реон. Обратио нам се чудним тоном, не баш пријатељским, упитао је Краља „Шта ти је то на мајици?“, где му је Краљ мислећи да је у питању шала, одговорио да је то грб Црвене звезде и да смо ту да би одиграли утакмицу. Притом се насмејао, а конобар је одговорио да се не смејемо, да ово није шала и да боље покрије то, више онако у претећем контексту. Конобар је отишао, није нас услужио, а предложио сам да би најбоље било да променимо локал. Међутим, они су схватили гест конобара као шалу и стварно не видим како ово може да се схвати као било каква провокација. Променили смо локал, сели у кафић поред. Након 20 минута, можда пола сата колико смо седели у кафићу маскирани хулигани су насрнули на нас. Максимовићу и мени су дотрчали с леђа и у том тренутку су почели са ударањем, што шакама, што неким тупим предметима… Краљ је у читавој тој ситуацији најгоре прошао, јер куцавши поруку није видео да прилазе тих 7-8 момака колико их је било, куцао је поруку на телефону. Примио је ударац у нос. Максимовић и ја смо примили ударце по глави и леђима. Претпостављам да им ја нисам био интересантан јер сма био потпуно у цивилно обучен, док су Краљ и Максимовић имали горње делове клупске тренерке и да су се зато одлучили да крену у потеру за њима. Некако ми је најжалије, с обзиром да сам играо пола године у Јадрану из Сплита, да сам имао позитивне утиске које сам носио из тог града, што према људима, што према граду, негативна ствар коју бих издвојио је та што људи који су били на лицу места нису пружили руку, нису реаговали, нико није питао да ли треба било каква помоћ – рекао је Васић.

Потом је и Милош Максимовић испричао детаље о нападу у Сплиту.

Нисмо имали било какву намеру да било кога провоцирамо, најнормалније сели да попијемо кафу пре ручка и одмора пред утакмицу. Када је почео напад, ја сам био у столици, окренуо сам се и видео те момке како су улетели у башту кафића и насрнули на нас. Покушао сам да изађем из те баште, било је изузетно уско и било је јако пуно људи и почео сам да трчим ка другој страни Риве. Два-три момка уопште нису ушли у башту и они су кренули за мном. Један од тих момака је имао шипку, што се врло лепо види на снимку. Пошто сам успео да му побегнем он ме је гађао с том палицом и успео да ме погоди у ногу.Потрчао сам до једног ресторана и замолио људе да ми позову такси, међутим нисам наишао на помоћ, па сам ушао у један хотел који се налази поред. Госпођа на рецепцији исто није хтела да реагује, а на крају сам имао среће јер је налетео неки таксиста који ме је одвезао до хотела. То је све трајало неких десетак минута док нисам пронашао такси, а ја сам се налазио у центру на Риви код фонтане. Док се све то догађало имали смо утисак да их је много више због количине људи који су се налазили на Риви. Имали смо осећај као да су се сви окренули против нас, што због узвика, што због тога што су сви снимали дешавања. Ја сам имао горњи део црвене Звездине тренерке, а преко ње сам имао црну јакну без обележја и био сам закопчан до грла. Најнормалније смо хтели да попијемо кафу, прошетамо пре ручка и да се вратимо у хотел – казао је Максимовић.

Голман ватерполо екипе Црвена звезда Александро Краљ је најгоре прошао у инциденту и он је детаљно испричао све што се одиграло тог дана у Сплиту.

Сели смо у тај кафић где смо видели празно место. Носио сам дугачку јакну, нисам се закопчао, а имао сам Звездину мајицу на себи. Конобар је приметио Звездин грб, пришао је и питао какав је то грб, о чему се ради. Одговорио сам да сам ватерполиста Звезде, да имамо утакмицу и да сам дошао да попијем кафу. Рекао ми је да покријем то, претећи ми. У почетку сам мислио да је шала, па сам се насмејао. Он је рекао да није никаква шала. Сели смо у други кафић, пили пиће, а после двадесет минута се десило то што се десило. Гледао сам у телефон, уопште нисам видео да ми прилазе момци. Ударали су ме шакама, не знам ни ја чим све, и у том читавом хаосу сам најгоре прошао пошто сам док смо се рвали сам остао без јакне. Остао сам насред Риве у Звездиној тренерци. Из тог разлога су се фокусирали на мене највише, кренули са палицама, ножевима. Викали су „убиј четника“ и да скидам то са себе, али ја нисам хтео да скинем обележје клуба. Почео сам да трчим да спасим живу главу, и једноставно нисам знао где да идем. Било их је 7-8, размишљао сам да ли да уђем у неки кафић или хотел, али где год да сам кренуо они су насртали на мене и ударали ме. У једном тренутку сам видео да иду ножем на мене. Један од њих је пао испред мене и закачио ме ножем по нози. Нисам имао избора. Мислио сам да ће да ме убију, да ме линчују, и једино решење које сам у том тренутку видео је да скочим у воду. Мислио сам да сам се спасио, међутим тада су почели да ме гађају разноразним каменицама, претили да ће ме убити, заклати, викали да скидам то са себе. У том моменту сам размишљао само да извучем живу главу. Бацио сам све са себе, тражио да зову полицију, да ми неко помогне. Хулигани су се потом разбежали и ту се створила група људи који су дошли да виде о чему се ради. То ме је највише заболелео, јер сам мислио да ће ти људи да ми помогну, а они су наставили да причају све и свашта о мени. Говорио сам да сам ја ватерполиста, да нисам никакав хулиган, да сам спортиста, да сам црногорац… Говорили су да сам четник, да треба убити четника, а ја сам говорио да ме пусте на миру, да хоћу само да извучем живу главу. После неких десет минута проведених у хладној води дошла је полиција и ту сам нашао спас. Да нисам скочио у море не знам шта би било. У глави ми је било само да се спасим, да извучем живу главу, породица ми је била на првом месту, моје дете, моја жена. Једноставно желео сам само да се спасим по сваку цену – нагласио је Краљ.

Потпредседник СД Црвена звезда Стојан Вујко најоштрије је осудио напад на наше ватерполисте.

Желео бих испред Спортског друштва Црвена звезда да најоштрије осудим овај напад на наше спортисте. Оно што бих желео да напоменем из свега што смо до сада чули, јасно видимо да ово нема везе са том утакмицом која је требало да се одигра, да то нема везе са ривалством између Црвене звезде и Морнара, већ да ово има много ширу слику и много већу конотацију. Желим да апелујем на политичаре из Хрватске и на људе који се баве медијима у Хрватској да утичу на свест свог народа да је такво понашање недопустиво и срамотно. У нашем спортском друштву спортисткиње и спортисте учимо да буду прави спортисти, а не хулигани. Не учимо их да се бију, јер би тиме укаљали име клуба и читавог спортског друштва – изјавио је Вујко.

Присутним се обратио и капитен Црвене звезде Борис Поповић.

Момци иза мене су моји пријатељи. Сандро Краљ је мој дугогодишњи саиграч, један екстравагантан човек и спортиста, отац четворомесечног детета. Желим да испуним дужност сваког капитена Црвене звезде, спортског гиганта, и да пошаљем свима поруку мира. Наши спортски пријатељи из Сплита су звали, репрезентативци Хрватске су звали мене, пошто су Сандру отета два телефона, да питају како је, да понуде помоћ. Они су много пута били наши гости у Београду. Када су репрезентације Србије и Хрватске играле утакмицу у Нишу, већи део селекције био је са мном на вечери у Београду. Замолио бих вас да након ове конференције, уз захвалност свима, нам дате мир и времена да се припремимо за следећу утакмицу и да све ово остане само ружна прошлост, а ми верујемо у надлежне институције и у људе из Спортског друштва Црвена звезда који су увек са нама и уз нас да ће учинити све да се овако нешто више никада не понови и да се пошаље јасна порука свима. Једина подела која може да постоји је подела на људе и нељуде, све остале поделе су беспредметне за разговор о њима – истакао је Поповић.

Председник Управног одбора СД Црвена звезда др Небојша Човић истакао је да „једна шачица идиота може да сруши све оно што се тешком муком гради годинама“.

Надам се да ћемо сви заједно направити један искорак. Поучени прошлошћу спорт је доста често био весник не само добрих догађаја у нашем региону. Али ја не бих желео да се враћамо на то. Једна шачица идиота може да сруши све оно што се тешком муком гради годинама. Успели смо заједнички да изградимо регионалне лиге, као што су ватерполо, рукометна, кошаркашка… До сада нисмо имали веће инциденте и морам да поновим да се засигурно ниједном није догодило ни у Београду, ни у Србији, ни приближно ништа слично. Те компарације које покушавају да се праве од стране хрватских медија, мада има јако часних људи који су давали анализу, а један од њихових водећих спортских новинара је направио одличну анализу и сматрам да је врло храбар човек који је изнео чињенице и описао атмосферу у Хрватској онаквом каква она јесте. Да не би опет било замене теза и помињања Татона и осталих ствари, једно је сукоб навијача, а друго је када ви нападнете спортисту. Овде није била прича о једном спонтаном нападу или нападу који је производ некаквог бахатог понашања играча Црвене звезде. момци су вам испричали шта се тачно десило, ниједан повод нису дали за то. А овде се ради о очигледно организованом нападу. Дошли су у један кафић, доживели такву причу од једног фрустрираног конобара, променили кафић, а онда је после 20-30 минута уследио организовани напад људи који су и маскирани и који су и опремељени шипкама, палицама, ножевима… Овде се ради о организованом нападу и покушају линча. То напомињем да хрватско правосуђе не би поново правило некакве егзибиције и окарактерисало ово тешко кривично дело некаквим члановима. Евидентно је да се ради о линчу и нападу на наше играче – рекао је Човић, а потом наставио:

Искрено, то више није онај Сплит кога знамо из прошлих времена. Сплит је постао град случаја и да се то што се тамо догађа има некакву своју генезу. То је град којим управљају екстремне навијачке групе које се зову Торцида, потекле од једног великог фудбалског имена какав је Фудбалски клуб Хајдук. И то им је очигледно допуштено. Момци нису рекли да се на Риви догађа још једна ствар, да стоје два-три старија господина са мегафонима и објашњавају шта треба радити Србима и шта треба радити са Србијом. То значи постаје једна фрустрација, а да им нико ништа не каже. Ако су то стандарди нечега што се зове Европска унија, а Хрватска увек спочитава и држи лекције да су они у ЕУ, што немам ништа против нити имам било какву фрустрацију од тога, мислим да онда то нису баш стандарди како се треба понашати. Код нас се онда појављују замене теза, ако ми кажемо шта је истина, ето ми онда хушкамо на национализам, шта онда треба да ћутимо и да кажемо да је то тако нормално. И потпуно сам сигуран, уз сав опрез да идиота има на свим странама, па и на нашим просторима, да се то никада неће догодити у Београду и у Србији. Понављам, То није био сукоб навијачких група, то је велика разлика. Ово је напад на активне спортисте. Шта је њихов грех? Па шта и да су ишли у тренеркама Црвене звезде. Је ли то у 21. веку у Европској унији забрањено? Јел то грех? Што неко има халуцинације на Црвену звезду. Што је Црвена звезда за њих симбол српства. Сви Срби су четници? Јесу ли сви други тамо онда усташе? Где је томе крај и где ми можемо да нађемо ослонац за даља такмичења и даља дружења. Ми ћемо заувек бити једни поред других и Европа нас усмерава да наш пут у нека европска такмичења иду преко регионалних лига. Али ако је градоначелник СПлита тај који је својевремено изјавио да Срби знају где им је место, шта онда да очекујемо? Како се образује и како се формира популус у Сплиту. Шта да очекујемо после свега тога, чини ми се да је синоћ у Сплиту била фудбалска утакмица на Пољуду где су огромне групе навијача Торциде дале подршку овој групи идиота. Значи није ту само седам идиота. Има ту много више идиота. Шта да очекујемо када њихов одборник градске скупштине, има интересантно презиме Паук, а ви знате шта недостаје пауцима, даје онакав коментар. То је јако паметно од одборника тог града, а градоначелник Сплита има много већу оријентацију за жиголо послове. Да, треба да причамо јасно и гласно, јер верујем да већина људи у Сплиту осуђује овакво понашање, али сам врло збуњен када чујем да су их напали у кафићу, док су седели, да се направила комплетна гужва, да су они бежали и да нико није смогао храбрости и снаге да се успротиви и да заустави све то. А онда када гледам ону слику са покушајем потпуног понижења, са момком који плута у мору и добацивањем да ли је четник… Где ми то идемо? Игор и ја смо одмах имали комуникацију пола сата после инцидента, консултовали смо се и на Ватерполо клубу је било да донесе одлуку да се екипа врати. Што је и урађено. Не могу да кривим, а ни наш Ватерполо клуб не криви Морнар, али да су направљени одређени пропусти у смислу обезбеђења наших играча, апсолутно су направљени. И добро је што се екипа вратила. Друго, имате још једну чињеницу, велики су проблеми у функционисању клубова, причам за СД Црвена звезда, па и сам Ватерполо клуб је једва смогао снаге да обезбеди и превоз, да ови момци оду у Сплит и доживе то што су доживели што ничим нису заслужили. Опет кажем, па шта је грех и да су ишли у тренеркама Црвене звезде. У чему је проблем? Сплит је постао град случај. Присетите се пре 4-5 година да је нацртан кукасти крст на Пољуду. Јесу ли нашли починиоце? Полиција зна ко су починиоци пошто их има на снимцима, све се зна. Ништа се није догодило. Шта то значи, каква је порука, па наставите даље. Град случај, јер кад дођу и Динамо и Цибона и други они се слично понашају, а сада ћемо видети какав ће бити кошаркашки Куп Хрватске где је домаћин Сплит. Сви политичари у региону треба да се запитају где води један овакав приступ, где воде ревизије историје. И где води стално пројектовање мржње. По неки пут се запитам да ли су неки други рођени само због тога да би мрзели Србе. Ја јесам Србин и не стидим се тога и не видим да је било каква грешка да фудбалери, кошаркаши, Динама, Цибоне, Задра, кога год хоћете, дођу у центар Београда и прошетају у својим тренеркама. У чему је проблем? Нису они дошли овде да ратују. Исто тако не мислим да је проблем да се неко прошета у Звездиној тренерци, а наши ватерполисти чак то нису ни урадили. Чак су били довољно свесни и мудри да се удаље из тог кафића, где је био тај фрустрирани конобар. Наравно, нећемо направити потез да сами себе кажњавамо исхитреним решењима, иступањима из лиге и осталих ствари, већ морамо сви заједнички да пробамо да се боримо са оваквим стварима. Они стално имају халуцинацију према Црвеној звезди. С друге стране, разумем да су фрустрирани Динамом и осталим клубовима из Хрватске, али то нека реше у својој кући, а не преко наших леђа. Знам да се и они сударају, као што и код нас има одређених судара између појединих клубова. Али то ривалство стварно мора да елиминише мржњу, физичке обрачуне, па чак физичке ликвидације. Шта би се десило голману Краљу да га је стигао овај с ножем што се саплео, па пао, па га закачио по нози. Шта би се догодило? Не желимо да доливамо уље на ватру. Добио сам пуно позива и од наших колега из кошарке где се извињавају, коментаришу на разне начине, као и из других спортова из Хрватске, али морамо врло јасно да причамо јер почињу замене теза као што сте видели и у појединим медијима. Наши медији искључиво треба да причају само истину и нема разлога да се потпирује било шта јер није никакав проблем запалити сено у овом региону. То је најмањи проблем. Мислим да се ради о тешком кривичном делу, да је то покушај линча,да Хрватска треба у оквиру свог правосуђа и структура које се баве тим послом да то тако квалификује. Видео сам и изјаву председнице Хрватске и она је у реду, али не садржи елемент извињења. Када је мало изанализирате она садржи поруку да хулиганство не припада спорту. Па наравно да не припада. Имамо још нешто даље овде. Овде није само хулиганство у питању, него је био екстремни национал-шовинизам који сте такође могли да видите. Кључне су две реченице. Никакав грех 2019. године није прошетатите се у комплетној опреми свог клуба који је дошао у госте, где игра против Морнара у Сплиту. Нити су то обележја Делија, нити су било шта провоцирали. Као што није иста ситуација сукоб навијача и навијачких група, што је једна прича и напад на спортисте који се овде десио. Пратићемо и даље ситуацију, а ови момци треба да се окрену спорту, они имају даља такмичења, важне утакмице и да пробамо да се боримо за боље услове за спорт у Србији, сви заједно. Најбољи начин да се у региону дође до мира и разумевања јесте спорт. Друга делатност је култура. То је начин да се повезује. Зато су и замишљене одређене регионалне лиге које су нам важне и које могу да направе додатни квалитет – закључио је Човић.