Шекијеви саиграчи – Јединствен, најбољи…

49

Драгослав Шекуларац био је миљеник љубитеља фудбала, мађионичар на фудбалском терену способан да својом харизмом и вештином са лоптом одушеви широке народне масе. Невероватан траг који је оставио остаће као успомена на једног од највећих фудбалских мајстора на нашим просторима, а анегдота у Шекијевој режији и његове уникатности присетили су се бивши саиграчи не скривајући тугу због његовог одласка.

Посебан утицај Шекуларац је имао на млађе саиграче, а управо због друге Звездине звезде први дани у сениорском фудбалу остали су урезани у памћење чувеном Станиславу Карасију.

Све нас је изненадила вест о смрти. Долазио је на стадион, дружио се са нама и веома нас је погодио његов одлазак. Много сам научио од Шекија, као и цела моја генерација, била је привилегија играти са њим. Од првог дана који сам провео са првотимцима до његовог одласка у Немачку пред сваки тренинг сам му чистио копачке. Обожавао сам га, имао је јединствену харизму, био је коректан према свима, волео је да се нашали са пионирима и омладинцима, умео је и да им остави неки динар за сладолед. Заиста је непоновљив – истакао је Караси.

Шекуларац је неретко на терену сарађивао са Душаном Маравићем, а бивши репрезентативац и интернационалац саиграча из црвено-белих редова присетио се говорећи у суперлативима.

Био је незабораван, непоновљив, спортска величина каква се ретко рађа. У то време био је најбољи на свету, први играч Светског првенства у Чилеу на којем Пеле није играо због повреде. Био је несташан, често због тога и кажњаван од стране доктора Александра Обрадовића што је и мени пружило прилику да брже уђем у први тим. Дуго смо играли заједно, офанзиву смо чинили Стипић, Маравић, Рудински, Шекуларац и Костић. Шеки је бриљирао на терену, неретко нисам могао да верујем очима шта је способан да изведе. Технички је био беспрекоран, физички спреман, а пружао је максимум било да је пријатељска утакмица или интернационални дуел – присетио се некадашњи фудбалски креатор.

Популарност вештог дриблера шездесетих година прошлог века није познавала границе.

Французи су га после финала турнира 1961. против Сантоса дизали у небеса, његова популарност могла би да се мери са Ђоковићевом у данашње време. Страни медији прозвали су га Бели Пеле, а да је оставио запажен траг потврђује то што су и страни медији пренели вест о његовој смрти. Изненадио ме је његов одлазак, били смо у контакту, знао сам да има здравствене проблеме, али смо се чули пре само четири дана и ништа није наговештавало овакав епилог – рекао је Маравић.

Жал за одласком некадашњег узора и саиграча изразио је и Александар Марковић, председник ветерана Црвене звезде.

Имао сам част да играм са њим, улазио сам као клинац у игру у време кад је он играо. Сама Шекијева појава била је мотив за младе играче. Сећам се утакмице у Мостару, на неугодном терену, играо је феноменално и тако повукао и нас млађе. Дали смо свој максимум и остварили победу – присетио се Марковић и додао:

Постоје бројне анегдоте које ће чувати сећање на Шекија, био је шерет. Сећам се по повратку из Немачке да је закаснио на припреме, био је у изласку иако није пушио и пио. Да би био примљен у тим на крају је клекао пред Рајка Митића, који није имао одговор на то. Страшно је волео фудбал, био је веома духовит, позитиван, соколио је саиграче и могу рећи да сам имао срећу да као дечак играм са њим и захваљујући њему осетим звездаштво. Свима ће нам недостајати, често је долазио у секцију ветерана да игра шах и нико није слутио његов одлазак.

Претходни текстМијаиловић: Одлазак легенде
Следећи текстОд Шекија се опростила и цела Јужна Америка