ИН МЕМОРИАМ: Лазар Гроздановић (1934–2018)

117

Лазар Гроздановић, прослављени одбојкашки тренер, преминуо је синоћ у Београду после кратке и тешке болести у 85. години.

Лазар Гроздановић је рођен у Јелашници, код Ниша, а у Београду је дипломирао на Филолошком факултету и био професор српског језика и књижевности.

Одбојку је почео да игра у Радничком из Београда, с којим је 1950. био јуниорски првак Југославије. Из тог клуба је с целом екипом прешао у Железничар из Београда, у којем је играо готово целу каријеру (до 1965) и био првак Југославије 1964, када је та екипа освојила првенство без иједног пораза. Играчку каријеру је завршио у Црвеној звезди (1966), која га је ангажовала за тренера јуниора и јуниорки.

Први успех у новој улози био је тријумф одбојкашица Црвене звезде у првенству 1969. Водио је и мушку екипу Црвене звезде, а 1971. је прихватио понуду ГИК Баната из Зрењанина, с којим је 1972. освојио првенство државе за одбојкаше. Тај успех је поновио и 1978. с Партизаном из Београда (1977 – 1981). Био је тренер Војводине из Новог Сада (1982 – 1984), Колубаре из Лазаревца (1986 – 1988), а касније и Милиционара из Београда (1998 – 2000).

Најдубљи траг је оставио као селектор одбојкаша. Репрезентацију је самостално почео да води 1972. На Медитеранским играма у Алжиру, 1975, са Југославијом је освојио златну медаљу, а затим на Европском првенству 1975, чији је домаћин била Југославија, освојена је бронза што је била прва медаља с једног од највећих међународних такмичења за југословенску мушку одбојку. Лазар Гроздановић је други мандат као селектор имао од 1980. до 1983. Био је селектор репрезентације на првом учешћу на Олимпијским играма, 1980. у Москви.

Трећи пут је преузео репрезентацију 1986. На Универзијади 1987. у Загребу је Југославија заузела прво место. Тада је у репрезентацију увео играче, који су по укидању забране да наше екипе учествују у међународним такмичењима, одиграли кључну улогу у периоду за који може да се каже да је златно доба наше одбојке. Био је селектор репрезентације која је 1995. освојила треће место на Европском првенству у Атини, затим била такође трећа на Олимпијским играма у Атланти 1996. и Купу изазивача те године у Јапану, као и 2000, када је на Олимпијским играма у Сиднеју освојена златна медаља.

Добитник је Октобарске награде града Београда 1996, а посебно признање му је указано 1986. да буде селектор репрезентације света у Софији на опроштајној утакмици бугарског одбојкаша Златанова. Био је један од иницијатора оснивања Удружења одбојкашких тренера Југославије и његов први председник (1996 – 2002), а од 2010. био је председник Стручног одбора Удружења одбојкашких тренера Србије.

Датум сахране Лазара Гроздановића биће објављен накнадно.

Претходни текстЦрвено-беле убедљиве и у Шапцу
Следећи текстРеми кадета у Нишу