Антон Рудински (1937-2017)

273

Један од најмлађих дебитаната Црвене звезде, фудбалер који се налази на седмом месту вечне листе стрелаца клуба, играч који је са Црвеном звездом освојио четири титуле. Антон Рудински. У немачком Вилингену где је и живео, тачније у дому за старе, у октобру ове године преминуо је и отишао у легенде.

Антон Рудински најмлађи прволигашки фудбалер и најмлађи репрезентативац у историји југословенског фудбала, рођен је 1. октобра 1937. године у Суботици. Каријеру је започео у ФК Бачка 1901, одакле је 1952. године стигао у Спартак, који се тада такмичио у другој југословенској лиги. Исте године, Спартак је изборио повратак у прволигашко друштво, а петнаестогодишњи Рудински постао је најмлађи дебитант у историји југословенског прволигашког фудбала, јер је у тренутку када је дебитовао у дресу суботичких голубова имао непуних петнаест година. За Спартак је у сезони 1952/53 одиграо 17 првенствених утакмица и постигао шест голова. Талентовани петнаестогодишњак скренуо је на себе пажњу свих водећих југословенских клубова који су се просто утркивали ко ће у своје редове да доведе суботичко „чудо од детета“. Најуспешнија и најумешнија била је Црвена звезда, па се Рудински у лето 1953. године обрео међу црвено- белима. За Звезду је дебитовао на пријатељској утакмици против Јувентуса из Сао Паола, 25. јуна 1953. године. Дрес Црвене звезде носио је наредних девет сезона, од 1953. до 1962. године, одиграо 387 званичних утакмица и постигао 243 гола, од чега 147 утакмица и 57 голова првенству. Са Црвеном звездом је четири пута био првак Југославије — 1956, 1957, 1959. и 1960. године, и два пута је освојио национални Куп — 1958. и 1959. године.

Био је стандардни првотимац генерације која је 1956. и 1957. Црвеној звезди донела трећу и четврту титулу националног првака, одиграо готово све утакмице, био међу најбољим и најефикаснијим играчима екипе.

Са Црвеном звездом учествовао је у премијерном издању Купа европских шампиона у сезони 1957/58, када су црвено- бели стигли до полуфинала, где су поражени од италијанске Фиорентине, елиминисавши претходно холандску Роду (4:3, 2:0) и бугарски ЦСКА (1:2, 3:1). Рудински је играо на свих шест утакмица, а био је стрелац једног гола на првој званичној међународној утакмици против Роде 4:3. Учесник је и чувеног двомеча са Манчестер јунајтедом 1958. године у четвртфиналу најелитнијег европског клупског такмичења.

Био је стрелац у финалу Купа Југославије 1958. године, када је Црвена звезда победила мостарски Вележ са 4:0, на опроштајној утакмици Рајка Митића од црвено-белог дреса.

Био је и међу најбољим играчима екипе која је 1959. године освојила пету шампионску титулу, постигавши седам голова на 17 првенствених утакмица, док је његов удео у шампионској титули из 1960. године био нешто скромнији, јер је на 11 првенствених утакмица постигао само 1 гол.

Био је један од ефикаснијих и запаженијих играча на великим дербијима, посатигавши четири поготка црно-белима, по један у 18. и 19, а два у 28. вечитом дербију, одиграном 16. априла 1961. године, када је Црвена звезда славила са 3:2, највише захваљујући голгетерски расположеном Антону Рудинском.

После 12 прволигашких, тек двадесетседмогодишњи Рудински 1964. године стиче право да каријеру настави у иностранству. Прва станица у његовој иностраној каријери био је швајцарски прволигаш Винтертур, чији је дрес Рудински носио две сезоне (1964 – 1966). Из Винтертура 1966. године прелази у француски Мец, који се тада такмичио у другој лиги и са 14 голова на 31 првенственој утакмици доприноси повратку овог клуба у прволигашке воде. Сезону 1967/68 провео је у немачком прволигашу Викторији из Келна, где је на 10 првенствених утакмица постигао три гола да би каријеру окончао у француском трећелигашу Монтеју, у сезони 1968/69.

За репрезентацију Југославије одиграо је једну једину утакмици, и то још 1952. године, док је био члан суботичког Спартака. У тренутку када је дебитовао за национални тим, 2. октобра 1952. године, имао је само 15 година и 1 дан, што га, ако је податак тачан, чини најмлађим дебитантом у историји југословенског репрезентативног фудбала, млађим чак и од Митра Мркеле. Нажалост, испоставило се да је утакмица са Египтом – 5:0, Рудинском била прва и једина утакмица у репрезентативном дресу. Није да Рудински није испунио очекивања, него је конкуренција у ондашњој репрезентацији једноставно била прејака, на Антоновој позицији играли су велемајстори попут Боре Костића, Бобека, Вукаса, Зебеца, Милутиновића, Веселиновића, Мујића.

Број одиграних званичних утакмица — 184, и број освојених титула — 4, чине га играчком легендом Црвене звезде!

Рудински је већи део живота провео живећи у Немачкој. Одлазио је на локалне фудбалске утакмице све док га је здравље служило. Седмог дана октобра, у својој 81. години, Антон Рудински нас је напустио. Нека му је вечна слава и хвала на свему!

Претходни текстСтојковић: Да славимо пред пуном Мараканом
Следећи текстПораз црвено-белих у Бугарској