Повратак кући и одлазак у легенде

403

пише: Жарко Дапчевић – Даба

Након дугог низа година играња у великим клубовима полако је дошао и тренутак када се треба завршити пребогата каријера. Перо Антић је то хтео да уради у свом вољеном клубу за који је већ био наступао у периоду 2005-2007. И када се вратио рекао је да то жели, као и да помогне свом клубу, својој Звезди да започне нову кошаркашку бајку и да бољи свој, да га назовемо тако, повратнички деби није ни могао да замисли од онога који се десио на утакмици Црвена звезда – Мега Бемакс.

Када га је тренер Звезде Алимпијевић позвао пред сам крај прве четвртине да уђе у игру сви присутни у хали „Александар Николић“ су устали и овацијама поздравили повратак њиховог љубимца. Није прошло пар секунди лопта је дошла управо до Пере Антића, а он се дигао на шут за три поена и лопта је прошла кроз обруч као кап. Настала је ерупција одушевљења у хали, „кам бек“ за филмове за памћемње. После тога још две погођене тројке и једно бацање и на његовом поентерском салду је остало записано 10 поена.

Повратак какав сви играчи желе да имају, као што га је имао љубимац звездиних навијача Перо Антић, који је показао да ће ово бити круна његове величанствене каријере.

Али да кренемо од почетка како је уопште Перо почео да се бави кошарком. Потиче из спортске породице, отац Зоран бивши кошаркаш, па је некако логично било и да његова деца крену стопама оца. Али, Перо се као и сва деца занимао више фудбалом да би сасвим случајно кренуо са својим рођеним братом Александром да тренира кошарку. Сваки почетак је био тежак па тако и Перин који је као млад био и помало нестрпљив и није схватао да играње у тиму треба и заслужити. У почетку тренер га није уврставао у тим. То је Перу баш погодило и он је одлучио да напрасно прекине са кошарком.

То је трајало око три месеца, а онда је уз помоћ свог оца Зорана прележао те дечије болести и схватио да мора да буде стрпљив и да чека своју шансу, да се мора борити за њу, а не предати се већ на првој препреци. Висина му је омугаћавала да почне закуцавати што му је додатно дало елана и воље и кошарка је полако, али сигурно, почела де тече у његовим венама и да га узима под своје.

Пошто је био рођен у Скопљу, а тамо је Работнички био без премца клуб бр. 1, тако је и Пери Антићу он био први клуб. Тамо је играо за јуниорски тим 1998. године, потом и за сениорски 1999. године, па је тако започео свој кошаркашки живот. Након годину дана играња за Работнички одлази пут Грчке у АЕК из Атине где је играо све до 2005. године. Са АЕК-ом је освојио првенство Грчке у сезони 2001-02, и играњем у Евролиги стицао преко потребно искуство које ће му итекако у наставку каријере помоћи.

Одлицне игре, поготово у последњој сезони, а и рад са тренером Шакотом су га управо и препоручиле да 2005. године потпише за Црвену звезду. На жалост повреда га је одвојила на почетку сезоне од паркета, па је био одсутан више од пола сезоне. Прве сезоне 2005-06 са Звездом је освојио „Куп Радивоја Кораћа“ и изборио финале домаћег првенства, али је Звезда у том финалу била поражена од екипе Партизана.

У другој сезони, која је била изузетно турбулентна за наш клуб, догурао је до финала домаћег првенства, али су опет налетели на Партизан који је и овога пута био бољи.

Перо Антић је у Звезди одиграо 93 утакмице и постигао 863 поена, да би након Звезде отишао у бугарски Лукоил за који је наступао у два наврата 2007-08 и 2009-10. Са њима у првој сезони освојио је дуплу круну, првенство и Куп Бугарске. Те сезоне је био прогласен за МВП-а бугарског првенства. У другом мандату у Лукоилу у сезони 2009-10 такође је помогао свом тиму да дође до титуле првака Бугарске.

Између те две сезоне одиграо је и једну годину у Русији у екипи Локомотива Ростов, да би се након друге епизоде у Лукоилу поново вратио у Русију и играо за екипу Спартака из Санкт Петербурга са којом је освојио Куп Русије 2011. године и био проглашен најбољим играчем тог такмичења.

Његове одличне партије су га одвеле на један виши ниво те је 2011. године прешао у Олимпијакос код Дуде Ивковића који је итекако био упознат са играма Пере Антића. Две године, колико је провео у Пиреју у Олимпијакосу, су биле његове златне сезоне. Освојио је са својим тимом две титуле првака Евролиге 2011-12 и 2012-13, где је Перо имао великог удела у освајањима тих трофеја, као и титулу првака Грчке у сезони 2011-12. У првом финалу Евролиге портив ЦСКА у победи свог тима учетвовао је са седам поена, док је у другом финалу Евролиге против Реала из Мадрида постигао 10 поена и имао шест скокова.

Онда је уследила НБА каријера, сан сваког кошаркаша, а Перо Антић је био први Македонац коме је то пошло за руком и 2013. године потписује уговор са екипом Атланта Хокс. У првој сезони је забележио 50 наступа и имао рекорд од 16 поена и 7 ухваћених лопти на утакмици против Голден Стејт Вариорса. У другој сезони је одиграо 63 меча и у њој је оборио свој сопствени рекорд по броју датих поена на једном мечу, на утакмици против Пејсерса постигао је 18 поена. Његове добре игре су га и препоручиле да наступа на „Rising Star Challenge – All Star“ викенду, али на жалост због повреде је морао одустати од тога.

У Европу се враћа 2015. године и потписује трогодишњи уговор са Фенербахчеом са којим у другој сезони осваја Евролигу и тако на свој конто додаје још једну титулу европског првака. Поред Евролиге са Фенером осваја две титуле првака Турске 2015-16 и 2016-17, као и куп Турске 2016, те Супер Куп Турске такође 2016. године.

Са репрезентацијом Македоније је 2011. године освојио четврто место на Европском првенству у Литванији при чему је био један од најбољих играча своје репрезентације и трећи стрелац првенства. Након Европског првенства у Словенији 2013. године се повлачи из репрезентације Македоније.

И док је играо за друге клубове никада није крио који му је клуб у срцу, његова Црвена звезда. Када год је имао времена он би искористио прилику да гледа своју Звезду било у Београду, Скопљу или негде другде где би она играла, а он могао доци. Увек је говорио да му је жеља да се опрости у свом најдражем дресу и ето стигао је позив Звезде. Није се двоумио нимало. Да би испунио своју жељу и заокружио своју пребогату кошаркашку каријеру Перо Антић је опростио део новца Фенербахчеу који му је следио по уговору како би могао да оде у Звезду. Истакао је да је дошао да помогне свом вољеном клубу, да се на достојанствен начин опрости и заврши своју кошаркашку бајку.

Ми звездаши смо поносни и привилеговани што је једна таква играчка величина као што је Перо Антић дошао код нас да то уради, а то навијачи знају и цене, те су то и показали на утакмици против Мега Бемакса када су свог љубимца дочекали овацијама. Тренуци за памћење за цео живот.

И зато Перо добродошао својој кући.


Жарко Дапчевић – Даба

Рођен 14. јула 1967. године у Приштини. Велики заљубљеник у црвено-беле боје. Аутор књига „Под црвено-белим обручима (2014)“, „Слободан Јанковић, српски Лери Бирд (2014)“, Приче о југословенској кошарци 1945-1991 (2015)“, „Златна левица Радивој Кораћ (2015)“, „Црвено-бела бајка (2015)“ и „Модри чаробњаци са Маракане (2016)“.

“Годинама је Звездина ревија била моја спона са Црвеном звездом и све у вези ње. Јако сам јој на томе захвалан, јер уз помоћ ње сам сазнао многе ствари и упознао многе спортисте из разних Звездиних секција. Жеља ми је да се што више лепих прича и историјских података отме и сачува од заборава, и ово је моја захвалност СД Црвена звезда за све радости, све успехе и трофеје које нам је до сада даривала.”