На данашњи дан 1956. године рођен је фудбалер за кога су, од његових тинејџерских дана, многи стручњаци тврдили да ће бити „фудбалски Шекспир“. Сва њихова очекивања испунио је у дресу Црвене звезде, а касније и братског Олимпијакоса – Милош Шестић.
У Црвену звезду стигао је као веома талентован осамнаестогодишњак 1974. године из Јединства из Старе Пазове. За десет година у црвено-белом дресу освојио је срца свих навијача и остварио је фантастичну каријеру – одиграо је укупно 441 меч и постигао 108 погодака.
За десет година, колико је провео у клубу, учествовао је у освајању четири шампионске титуле 1977, 1980, 1981. и 1984. године и једног купа 1982. године.
Никада се није уклапао у шаблоне игре, волео је слободу и његов је био цео терен. Зато је фудбалски процват доживео када је на клупу нашег најтрофејнијег клуба дошао Бранко Станковић. Тада је Шестић постао играч без кога се не може замислити Црвена звезда.
У једној од најуспешнијих сезона у историји Црвене звезде, на путу ка финалу купа УЕФА 1978/79, Шестић је имао запажену улогу. И данас се препричава феноменалан гол који је постигао на гостовању у Енглеској против Вест Бромвич Албиона после слалома у невиђеном трку у 88. минуту за 1:1 и пролаз Звезде у полуфинале Купа УЕФА. Велику радост навијачима донео је и када је погодио мрежу Борусије из Менхенгладбаха у првом финалном сусрету у Београду.
„Играо је лако као што дише. Био је неуморан на терену, вихорски брз, необично спретан у дриблингу и вешт у завршници” – само је део текстова које је о фудбалском умећу Милоша Шестића писао чувени спортиста и доајен српског новинарства Миодраг Миле Кос.
