Звездино 17. финале

119

пише: Жарко Дапчевић – Даба

Победом у полуфиналној серији над екипом Мега Лекса кошаркаши Црвене звезде су се пласирали по 17. пут у финале плеј офа нациналног шампионата.

Но, да кренемо редом, када је то Црвена звезда по први пут заиграла финале. Откако је плеј оф као једна од најреволуционарнијих измена у кошарци уведена код нас у сезони 1981/82. Црвена звезда није дуго чекала да се нађе у истоме.

У сезони 1983/84 се нашла по први пут у оном сада већ антологијском двобоју против Цибоне из Загреба. Пошто је на крају регуларног дела првенства Цибона била боље пласирана екипа она је имала и предност домаћег терена. У првој финалној утакмици славила је у веома узбудљивом и драматичном мечу са 78:76 у препуној великој дворани Хале спортова у Загребу где је било присутно 12.000 гледалаца. Уследио је реванш у Београду такође у препуном „Пиониру“ где је Звезда искористила домаћи терен и славила са 87:79. Уследила је сада већ чувена антологијска мајсторица у Загребу која је добрано утрла пут обема екипама. Победник је на крају добио све, а поражени се дуго после тога није могао опоравити. Славила је Цибона оним чувеним хорогом Накића неколико секунди пре краја меча са 72:71. Имала је Звезда малтене титулу у рукама, али пре свега својим грешкама је испустила вођство и победу.

За анале ће остати састав Звезде који је први играо финале плеј офа: Николић, Јанковић, Караџић, Богосављев, Радовић, Петовић, Жижић, Авдија, Ковачевић, Милосављевић, Стефановић, Миливојша. Тренер Ранко Жеравица.

Цибона је постала првак и отишла у орбиту довела Дражена Петровића два пута била првак Европе, Звезда је остала дуго да буде друга и доста јој је требало времена да се опорави од тога.

Звезда на своје друго финале није чекала дуго, већ наредне сезоне 1984/85, али тада није имала много шанси против одличне Цибоне, првака Европе. За разлику од прошлог финала овога пута је утакмице у Загребу, прву и трећу мајсторицу, губила без велике драме. Први сусрет финала Цибона је решила резултатом 97:88, у Београду Звезда је славила са 92:89, да би у мајсторици Цибона славила са 119:106. Тако да изабраници Ранка Жеравице нису успели да у два наврата победе Цибону и врате толико жељени шампионски пехар на Мали Калемегдан.

На треће финале Звезда је чекала годину дана, под диригенстком палицом Владе Ђуровића. Прво је у веома драматичном полуфиналу савладала свог старог дужника екипу Цибоне у оној чувеној Прелевићевој симултанки усред Загреба са 104:103, да би се у финалу плеј офа по први пут састала са својим вечитим ривалом екипом Партизана. Иако је важила за фаворита Звезда није оправдала тај свој епитет, већ је Партизан у две утакмице славио са 78:73 и 89:88 и тако се ненадано домогао шампионске титуле. Звезда је у оба меча имала вођство, али је својим грешкама, а и одличним ролама Грбовића, то изгубила и опет по трећи пут остала празних руку.

Црвена звезда после Владе Ђуровића на место тренера доводи своју легенду Зорана Моку Славнића и са њиме се у сезони 1989/90 пласирала у своје ново четврто финале, али је тамо чекала супер моћна екипа Југопластике, првак Европе, и ту Звезда заиста није имала никаквих шанси. Звезда је ту финалну серију изгубила са 3-1, први меч у Сплиту Југопластика је добила са 98:70, потом у Бограду су се играла наредна два меча, други је добила Звезда са 69:67, да би Југопластика у трећем сусрету показала сву моћ и победила са 93:63 и у четвртом мечу у Сплиту пред својом публиком славила са 113:91.

Распадом Југославије формира се нова окрњена кошаркашка лига и Црвена звезда у сезони 1991/92 се по пети пут пласирала у финале. Прво је у полуфиналу у веома напетим утакмица са 2-1 у победама савладала екипу Работничког која је била хит тога првенства, да би се у финалу сусрела са вечитим ривалом, тадашњим актуелним прваком Европе, екипом Партизана и изгубила са 3-0 у серији. Тада је била предвођена тренером Душком Вујошевићем који је и пре, а и након тога, био тренер Партизана.

Наредно своје шесто финале Звезда ће играти већ у следећој сезони 1992/93, предвођена новим тренером Владиславом Лалетом Лучићем. У полуфиналу савладала је са 2-0 у победама екипу Ива Уником да би се у финалу састала са вечитим ривалом Партизаном. У првој утакмици Звезда је славила резултатом 89:87, да би у другој утакмици Партизан узвратио са 82:67, Звезда новом победом у трећој од 83:77 утакмици долази 2-1 у финалу. Партизан се не предаје, па добија четврту утакмицу резултатом 70:68. Одлучивала је пета утакмица, мајсторица, да ли ће се Звезди поновити Цибона или ће се коначно после 21 године чекања пехар коначно вратити на Мали Калемегдан. А онда је уследио један кључни детаљ тројка Небојше Илића и његово додатно бацање на пет минута пре краја меча где је Звезда дефинитивно преломила меч и победила са 72:64. И напокон после шест финала Звезда је коначно на својим дресовима пришила 13. шампионску звездицу.

За анале ће остати екипа која је победила по први пут у финалу плеј офа и вратила пехар на Мали Калемегдан
Видачић, Илић, Обрадовић, Лисица, Стојаковић, Н.Јовановић, Цветковић, Каличанин, Трифуновић, Маринковић, Томашевић, З.Јовановић. Тренер: Владислав Лале Лучић.

Већ следеће сезоне 1993/94 иста слика, исти финалисти, Црвена звезда и Партизан. И овога пута Партизан је био фаворит, иако је Звезда била актуелни првак, али седам победа Партизана над Звездом у тој сезони су му давали улогу фаворита (4 победе у првенству, 1 победа у финалу купа, једна победа на 3д дербију на 3К, и победа на хуманитарном турниру у Грчкој за медицинско лечење звездине кошаркашке легенде Слободана Јанковића). Ипак, Звезда је одлично отворила финалну серију и са 3-0 повела у финалу 77:64, 99:85, 103:88, Партизан је победио у четвртом мечу са 78:69, да би Звезда у 5. мечу одбранила титулу првака резултатом 80:79.

Тим који је освојио шампионску титулу Видачић, Караџић, Обрадовић, Лисица, Мавренски, Гилић, Милутиновић, Каличанин, Трифуновић, Зечевић, Томашевић, Н.Јовановић. Тренер: Владислав Лале Лучић.

Проћи ће неколико сезона када ће се Звезда опет наћи у финалу плеј офа, тачније у сезони 1997/98. Прво је у плеј офу избацила екипе Ловћена и Будућности, да би се сасвим ненандано у финалу сусрела са екипом ФМП-а који је у полуфиналу избацио екипу Партизана. Први финални сусрет Звезда је добила резултатом 63:56, у другој утакмици у „Пиониру“ ФМП је узвратио и победио са 68:65. Финална серија се преселила у Железник. Након пораза у другој утакмици, тренера Лучића је заменио Михајло Павићевић. У трећем сусрету у Железнику Звезда је направила брејк и победила са 67:63, да би у четвртом мечу, такође у Железнику, освојила титулу првака државе по 15. пут, где је славила резултатом 77:76.

Тим који је освојио 15. шампионску титулу наступао је у следећем саставу: Перовић, Бенчић, Ракочевић, Станојевић, Болић, Топић, Кузмановић, Поповић, Мишковић, Топаловић. Тренер: Михајло Павићевић.

Уследиће мало дужа пауза, да би у сезони 2005/06 када се Звезда по 8. пут нашла у финалу плеј офа са својим старим добро познатим вечитим ривалом екипом Партизана. Иако је важила за благог фаворита екипа Звезде није успела да понесе то бреме и изгубила је у серији са 3-0, 84:78, 20:0, 89:73. Виђане су у тој финалној серији свакакве сцене, али да се не враћамо више на то. Тренер Драган Шакота није успео да своју екипу припреми на адекватан начин за ово финале.

Наредне сезоне 2006/07 поново иста слика, исти ривалу у финалу, Партизан је опет славио са 3-1 у серији, прва два сусрета Партизан је добио са 91:89 (она чувена утакмица где је победник одлучен Дробњакоковом тројком из аута), 100:83 у другој финалној утакмици, да би Звезда пред навијачима Партизана узвратила и победила са 91:77. У четвртом мечу Партизан је славио са 84:67. Негде пред крај сезоне Драган Шакота је напустио Звезду, па га је наследио његов помоћник Стеван Караџић и он је водио Звезду на овим финалним сусретима.

Долаксом легендарног тренера Светислава Карија Пешића у сезони 2008/09 Звезда се поново домогла финала и на корак је била од освајања титуле. Поново се сусрела у финалу са вечитим ривалом Партизаном, и после велике борбе изгубила у серија 3-2. Прва два меча у финалној серији је решио Партизан резултатом 70:58 и 68:54, да би Звезда у наредна два меча победила са 63:58 и 75:73 и изједначила на 2-2. Играла се пета утакмица, мајсторица где Звезда десеткована повредама кључних играча Мариновића, Ковача, Овенса, Робертса није могла да направи тај одлучујући шампионски корак и Партизан је победио у тој мајсторици са 73:61.

Светислав Кари Пешић се поново вратио у Црвену звезду у сезони 2011/12 и после 2009. године Звезда се поново пласирала у финале и наравно опет ју је тамо чекао Партизан. Славио је Партизан са 3-1 у победама.

Први меч финала добио је Партизан 93:82, узвратила је Звезда у другом мечу са 68:56, али је онда Партизан у наредна меча славио са 78:72 и 86:82 и одбранио титулу првака.

Наредне сезоне уместо Светислава Карија Пешића на клупи Црвене звезде је био Влада Вукојичић кога негде у току домаће лиге мења Дејан Радоњић и са Звездом одлази у ново финале против Партизана. И овога пута Партизан је био бољи ривал и славио са 3-1 у победама. У прва два меча Партизан је славио са 82:54 и 71:69, да би у трећој утакмици Звезда славила са 81:74. У четвртом мечу Партизан је био бољи и заслужено победио са 68:52.

Дејан Радоњић ће и наредне сезоне 2013/14 одвести Звезду у ново финале са истим противником, али ће и крајњи исход бити исти, 3-1 у победама у финалној серији за Партизан. Звезда је победила у првој утакмици са 97:88, али је након тога следеће три изгубила 82:62, 77:67 и 95:87.

Онда је напокон дошао и тај дан када је Звезда почела да добија финалне утакмице против свог вечитог ривала Партизана. Дејан Радоњић је коначно сложио коцкице и у сезони 2014/15, после 16. година чекања, вратио шампионски пехар на Мали Калемегдан. Звезда је победила Партизан са 3-0 у финалној серији 78:64, 72:69 и на крају са 58:54.

Тим који је после 16. година вратио титулу на Мали Калемегдан: Вилимас, Дангубић, Џенкинс, Марјановић, Јовић, Митровић, Калинић, Лазић, Блажич, Цирбес, Тејић, Ребић. Тренер Дејан Радоњић.

И следеће сезоне 2015/16 иста слика, исти ривали у финалу. Само овога пута Звезда је славила са 3-1 у победама. У првој утакмици је просто декласирала Партизан са 84:53, у другој утакмици једној од најузбудљивијих када су окршаји ова два ривала у питању након тројке Гудурића у последњој секунди меча Звезда је славила са 87:86. Узвратио је Партизан у трећој утакмици са 75:72, али је Звезда у четвртом мечу ставила тачку на и и одбранила титулу првака победивши са 70:65.

Тим који је одбранио титулу првака Србије наступао је у следећем саставу:
Кинси, Дангубић, Јовић, Митровић, Цирбес, Лазић, Мицић, Симоновић, Ребић, Гудурић, Штимац, Милер. Тренер Дејан Радоњић.

Ове сезоне Црвена звезда се по 17. пут пласирала у финале плеј офа у коме ће се састати са ФМП-ом. Клуб из Железника је приредио велико изненађење и избацио фаворизовани Партизан са 2-0 у победама у полуфиналној серији.

Црвена звезда и ФМП су се до сада састајали 83 пута. Црвено-бели су славили у 45 мечева, док је ФМП 38 пута био бољи од нашег тима. У националном првенству финалисти овогодишњег плеј офа су одмерили снаге 40 пута, Звезда је победила у 22 утакмице, док је 18 пута била поражена. Ово ће бити друго финале плеј офа у историји у коме се ова два ривала састају, а Црвена звезда је у првом, пре 19 година славила са 3-1 у победама.

Десет тренера Црвене звезде је у њеној историји предводило у финалима плеј офа (Жеравица, Ђуровић, Славнић, Вујошевић, Лучић, Павићевић, Шакота, Караџић, Пешић, Радоњић) и само су тројица осетили тај сласт победе и освајали титуле Лучић и Радоњић по два пута и Павићевић једном.

У наредних десетак дана ћемо добити одговор да ли ће Дејан Радоњић бити најуспешнији тренер када је плеј оф у питању. Ово је њему 5. јубилано финале и скор је за сада 2-2, надамо се да ће након ове серије његов скор бити позитиван.


Жарко Дапчевић – Даба

Рођен 14. јула 1967. године у Приштини. Велики заљубљеник у црвено-беле боје. Аутор књига „Под црвено-белим обручима (2014)“, „Слободан Јанковић, српски Лери Бирд (2014)“, Приче о југословенској кошарци 1945-1991 (2015)“, „Златна левица Радивој Кораћ (2015)“, „Црвено-бела бајка (2015)“ и „Модри чаробњаци са Маракане (2016)“.

“Годинама је Звездина ревија била моја спона са Црвеном звездом и све у вези ње. Јако сам јој на томе захвалан, јер уз помоћ ње сам сазнао многе ствари и упознао многе спортисте из разних Звездиних секција. Жеља ми је да се што више лепих прича и историјских података отме и сачува од заборава, и ово је моја захвалност СД Црвена звезда за све радости, све успехе и трофеје које нам је до сада даривала.”