Екипа ветерана ФК Црвена звезда у малом фудбалу учествовала је на турниру у Ужицу.
Победник другог међународног меморијалног турнира „Србољуб Србa Стаменковић“ је екипа Будућности из Подгорице.
Други међународни меморијални турнир у малом фудбалу одигран је 10. и 11. децембра 2016. у хали спортова „Парк“ Ужице. И ове године на турниру је наступило шест екипа, поред домаћина турнира Слободе наступали су и ветерани Црвене звезде, Партизана, Будућности, Ракете и Србових пријатеља.
Селектор екипе ветерана у малом фудбалу ФК Црвена звезда легендарни фудбалер и велемајстор фудбала Милош Шестић на турнир је повео све асове до асова. Као никад до сада бивши асови су хтели својим учествовањем да увеличају овај турнир, дуго година су играли са Србом и ово је на неки начин и одавање велике почасти и искреног пријатељства који су гајили према Срби.
Екипе су подељене у две групе, у првој групи су играли Црвена звезда, Слобода и Ракета, а у другој Партизан, Будућност и Србови пријатељи. У првој групи Црвена звезда је победила Слободу и Ракету и ушла у финале, у другој групи Будућност је победила Партизан и Србове пријатеље и такође ушла у финале.
У финалној утакмици су се и састали и фаворити по именима, Црвена звезда и Будућност из Подгорице. Свима је било јасно да су фудбалери из Подгорице дошли да освоје турнир, они то нису скривали, што су на терену показали и доказали. Екипа селектора Будућности Вукчевића, предвођена капитеном Жељком Јановићем и првом ведетом Санибалом Ораховцем изненадила је у првом полувремену фаворизоне црвено беле. Иако је Црвена звезда имала примућство и неколико изгледних прилика које су Огњен Короман и Ненад Ванић промашили, ипак су подгоричани преко брзих контранапада успели ауто голом Огњена Коромана и головима санибала Ораховца да на полувремену поведу са 3:0.
У другом полувремену Црвена звезда је поново напала и поново промашивала, четири пута је статива сачувала гол Подгоричана. После жестоких напада Ненад Ванић је успео да смањи на 3:1, Будућност се бранила са шесторицом играча али је контранападима често угрожавала гол звездиног голмана Катића, који је и био јунак ове утакмице, јер је одбранио четири чиста гола. Санибал Ораховац, најбољи играч турнира, запечатио је резултат на 4:1 и то је био крај.
За Црвену звеуду су наступали Бојан Ратковић, Бранко Катић, Здравко Боровница, Славиша Чула, Владимир Тинтор, Владимир Мудринић, Зоран Николић, Бранко Николић, Драган Стевовић, Милан Ђаковић, Ненад Ванић, Владимир Петровић, Ненад Стаменковић, Перица Огњеновић, Бошко Ђуровски, Далибор Шкоро, Дејан Туркаљ и Александар Петровић. Селектор је био Милош Шестић.
Србољуб је настрадао у свом родном граду Ужицу пре двадесет година, прерано је отишао са овога света, својим фудбалским умеђем и харизмом је пленио, волели су га сви а не само Звездаши што су на овом турниру и показали. Такав таленат се рађа само једном у 50 година, како је и обећао једном приликом Драгану Џајићу 1968. у Ужицу, „Ја сам, Џајо, велики Звездаш и бићу фудбалер Црвене звезде“. Само после осам година Срба је уздрмао фудбалску јавност и те 1975. наговестио да је Југославија добила новог аса. Каријеру је наставио у САД где је био краљ малог фудбала, а после повратка у родно Ужице, турбулентан начин живота га је прерано однео.
У недељу, на гроб Србољуба Стаменковића су дошли многи, а када на гроб дођу и одају почаст они против којих је играо најбоље, доказ је спортског пријатељства и великог поштовања према фудбалској величини.
