Мачевање, собзиром да датира још из бронзаног доба, уз бацање копља представља најстарију оружану борилачку вештину. У породици олимпијских спортова је још од првих олимпијских игара. На Шампионату Србије за даме и господу одржаним у просторијама Спортског друштва Црвена звезда, наш клуб је освојио седам титула!
У дисциплини сабља у мушкој конкуренцији бриљирао је Петар Поповић, који се окитио златном медаљом. – Сала је ове године била много боља, имали смо судије чак из Мађарске и Италије, који су допринели да ово такмичење има још званичнији призвук. Са 10 година сам престао да тренирам пливање и нисам имао идеју шта да тренирам. Гледао сам чиме се баве моји другови, другарица је тренирала мачевање и у том тренутку ми је то деловало најзанимљивије. Мачевање је тотално другачији спорт од онога какав утисак оставља и како га људи замишљају. Свима то делује као махање неком чачкалицом, али се заправо сврстава у неке од тежих спортова, у категорију одмах иза бокса. Потребне су снага, прецизносат, интелигенција. Код нас је овај спорт недовољно развијен, али свакако има перспективу да се развија – закључио је Поповић
Марија Ковачевић је у дисциплини флорет покупила златно одличје.
– Ово је по други пут да сам прва у флорету, поновила сам своју титулу од прошле године. Задовољна сам такмичењем и организацијом собзиром да ово и није развијен спорт. Поред базена на коме сам тренирала пливање, налазила се и мачевалачка сала, то ми је деловало интересантно и тако сам почела. Први тренинг ми је деловао јако чудно, али после пар тренинга сам заволела овај спорт толико да никада не бих могла да престанем да тренирам. Мачевање је напоран спорт и физички и психички. У борбама треба брзо да се размишља, никада не знамо који ће бити следећи противников покрет. Поред последњег такмичења на коме сам освојила прво место, била сам и друга у јуниорима и трећа у кадетима ове године. Најдража ми је прва медаља коју сам освојила на државном пионирском првенству 2006. године где сам била друга. Нисам очекивала да ћу ишта освојити, а било ми је тек друго такмичење – објаснила је Марија.
Такмичар, а у исто време и тренер, Светлана Вишњић у дисциплини сабља, освојила је бронзану медаљу.
– У сабљи и у мачу смо освојили прво место, што ми је јако битно за клуб, да одржимо традицију. Прошле године сам била државни првак и освојила титулу, али на нашу срећу долазе младе генерације, тако да сам ја изгубила одмлађе такмичарке и освојила треће место. Мало је морални проблем када изађете да мачујете са својим учеником, тако да не излазим на такмичења, излазим само на државно првенство. Мачевање је спорт у коме сваког дана учиш, никада не можеш да кажеш „ја знам све“, него имаш амбицију да целг живота мораш да учиш, да се трудиш, доказујеш – напоменула је Светлана.
Сара Магдалена Матовић је у дисциплини сабља покупила бронзану медаљу.
– Пре мачевања сам тренирала разне спортове, колега мог тате је био тренер мачевања, свидео ми се спорт и тако сам почела да тренирам. Имала сам девет година када сам дошла на први тренинг, памтим га по томе што је било пуно људи и веома пријатна атмосфера. Овај спорт је тежак, како физички такои психички. Повреде су праве „мушке“, има и модрица и огреботина, али ништа страшно и ништа што се не може издржати – истакла је Сара.
