Анализа спремна

20

Шеф стручног штаба Фудбалског клуба Црвена звезда Александар Јанковић, на завршној конференцији у овој сезони, сумирао је утиске онога што је учињено и онога што нас очекује у наредном периоду.

 

Александар Јанковић је изјавио да је конференција требала да се одржи у понедељак, али да се због његових обавеза одржава данас, као што он каже на „Свети дан“ за све Звездаше, због чега има велико задовољство.
– На клупи сам дебитовао у новембру, а завршило се 25. маја. Почетак је био специфичан, јер је преузимање екипе било у једном доста тешком периоду и после тешког пораза у Европи. Тадашње руководство Клуба, које је функционисало у периоду када је Драган Стојковић одлазио, а Топлица Спасојевић још није постао председник, позвало је Митра Мркелу и мене да као људе који су у Клубу и који једини могу да у том тешком тренутку да преузму екипу. За мене је то била енормна сатисфакција и срећа, да се Клуб сетио баш мене. Прихватио сам ту одговорност и тако је све кренуло, у време када смо имали 7 бодова заостатка у првенству и када смо били уздрмани у Европи. Победа над Партизаном од 4:1, која је била прва утакмица на Маракани у наставку сезоне, била је много значајна јер смо се вратили у трку и на заостатак од само 3 бода. Притисак је био на Партизану, али мислим да је првенство било преломљено у дербију на ЈНА, када нисмо успели да победимо и када се видело колико нашем ривалу тај бод значи по радовању играча и клупе Партизана, што је њихово легитимно право с обзиром да су они ишли на то да само не изгубе. Наставили смо са борбом, побеђивали смо у доста утакмица, сада на крају и у осам за редом, али ипак 12 ремија које смо забележили је ипак било превише.

Сам крај је био у Кули, који и поред ремија и губитка титуле и купа није био губитнички, јер смо добили подршку навијача који су знали да препознају нашу жељу и пожртвованост. Та утакмица нам је много значила да победимо за крај, али и поред кашњења самог почетка и чињеницом да смо имали играча мање, имали смо прилике на крају и нажалост нисмо успели да тријумфујемо. Моја велика срећа је да од када сам на клупи, тих 6 месеци ни на једној утакмици нисмо добили звиждук наших навијача. Првенство је било такво, да смо целе сезоне јурили то прво место, али иако смо били близу, у томе нисмо успели. Били смо можда толико близу, да је то била једна судијска одлука, да дођемо до трофеја у купу, а и у првенству.

Првенство је било можда најзанимљивије у последњих 10-15 година, јер је све било неизвесно до последњег кола, а иако смо ми та поражена страна нема времена за кукање и живот иде даље. И после победе и пораза, еуфорије нема у оба случаја, јер мора да се чека нови дан и да се настави са борбом.

О купу не желим да пуно причам, јер о томе сви већ много знамо и томе смо говорили.

Мислим да ако смо паметни, можемо да извучемо поуке после свега, јер мислим да постоји добра база играча, која може да већ у скорије време може да направи нешто више у Европи.
Остаје сатисфакција, јер сам добио признање од мојих играча, као и од наших навијача, које изузетно поштујем и ценим, а знам да и они исто то мисле о мом раду. Колеге су исто знале да препознају моје залагање, што мени као тренеру исто много значи.
У мору парадокса који се дешавају ове сезоне, а не иду на нашу страну је и један који је промакао, а то је да је ово прва сезона у историји Црвене звезде да се одигра без пораза. Тај интеренсантан податак не значи много сада на крају, али мени са тренерске стране значи. Не бих пуно приписивао то мени, јер је у томе учествовао и мој предходник Миша Косановић, који је водио екипу на 11 утакмица. Играчи су можда и најзаслужнији што нисмо поражени ни једном, јер су и поред свих проблема, морали да се боре и савладавају све у лету.
Чак и 1991. када смо освојили Куп Шампиона, имали смо 5 пораза, али то су била нека друга времена.

Тренер Црвене звезде о играчима који су дошли у овој сезони, као и о будућим плановима каже.

„О играчима који су дошли на у јунском прелазном року не могу много да причам, јер тада ја нисам био на клупи. По доласку сам имао прилике да се сусретнем са играчима који су дошли као звучна имена и престављали су велике инвестиције. Постојао је велики притисак јавности због чека неки играчи, као што је Френклин Салас не играју, али смо врло брзо сви имали прилику да се уверимо и са његовим квалитетом, након чека нико није више постављао питање зашто он, али и други не играју.

Играчи који су дошли у јануарском прелазном року, доведени су прецизно и после доста консултација у спортком делу менаџмента које смо имали. Наше жеље су биле Карлос из Белгије, Качар из Војводине и Принц Тагое, али иако нисмо успели да их доведемо знамо да смо дали све од себе, јер су разговори и преговори били интезивни. Тричковски, Блажић и Нинков су жеље, које смо успели да доведемо, а за њих сам гарантовао ја, да по својим физичким капацитетима  и оним параметрима који су битни у Европи, могу да одговоре захтеву играња у било којој европској лиги. По карактерним особинама, спадају у групу људи коју верују у себе и посао који раде. Нинков је можда лансиран и брже него што је требало, јер није имао време за адаптацију и период када ће се упознавати са одговорношћу играња у великом Клубу. Тричковски и Блажић иду природим и нормалним путем, који иде до тога да буду носиоци игре у будућности.

Имамо пример као што је Немања Видић, играч који је првак Европе и који је један од носилаца игре Манчестер Јунајтеда и човек којег Алекс Фергусон, иако остаје још 3-4 године, најављује као будућност екипе у наредних 5-6 година. Када су га доводили у Манчестер, довели су га због тога што су видели у њему играча који може добро да игра за њих, а не због тога што је добро играо у Спартаку из Москве или у Црвеној звезди. То је суштинска разлика и због тога је битна стратегија довођења играча, треба доводити играче које видите да ће се уклопити у Звезди, а не због тога што играју добро овамо или онамо. Није исто играти у Црвеној звезди и против ње.

Видић није играо првих 6 месеци, а сада је већ оно што јесте. Био сам један од оних који је контактиран када се склапала слика о њему као човеку, а тај процес иде чак до Ужица и његове Основне школе, а то ради Манчестер Јунајтед. Скаутиран је преко 30 пута на утакмицама Спартака и између 40 и 50 пута на тренинзима, од тога се нешто зна, а нешто не зна. То је комплетна слика о особи која долази у велики клуб, а када се на страну ставе сви медицински параметри који су прикупљени раније. То се зове права стратегија и начин довођења играча.

Знам да у овом тренутку све интересује будућност Клуба и мене у њему, али још увек није урађена најављена стручна анализа ове сезоне, како свих запоследних у Клубу, тако и мене. Спремио сам своју анализу сезоне која је већ иза нас, од тренутка када сам сео на клупу и то сам дужан да доставим Управи Клуба. Тај састанак је требао да се одржи у понедељак после Куле, али је одложен јер нисмо сви могли да будемо ту, а надам се да ће се одржати ускоро, јер то преставља прави крај ове сезоне и почетак планова за следећу.“