Повратак Перуна

355

Ненад Перуничић, после 14 година вратио се у Црвену звезду и 25. новембра обућиће дрес са бројем 9. Дебитоваће Ненад у мечу против Југовића и до краја сезоне носити црвено-бели дрес. Данас је у просторијама клуба, председник Блажо Чабаркапа склопио једногодишњи уговро и до краја јуна популарни „Терминатор“ ће цепати мреже српских рукометних клубова.

– Ово је историјски догађај за Црвену звезду – рекао је Блажо Чабаркапа. – Мени је велика част што сам сада овде и што предајем овај дрес Ненаду и ово је нови почетак када је и српски рукомет у питању.

Ненад Перуничић, се прво захвалио својим саиграчима коју су дошли на промоцију, Драгану Шкрбићу, Игору Бутулији, брату Предрагу и легендарном тренеру професору Јездимиру Станковићу.
– Ова одлука није била лака. Размишљао сам дуго. После раскида уговора са Алхеисирасом, морао сам брзо да мислим. Давнашња жеља ми је била да се вратим у Звезду и ево ме. То је клуб где сам стекао име и где се пуног срца враћам са 36 година да помогнем. Желим да помогнем у сваком смислу и наравно да освојимо титулу. Амбиције и мотиви ми не недостају.

Перуничић констатује да је дошло време да његова генерација дође у наш рукомет и да помогну да он крене ка врху.
– Били смо генерација позната по карактеру. Мислим да можемо много да дамо сада нашем рукомету.

Ненад се већ упознао са играчима, тренира са њима и јако је срећан што може да им помогне.
– Свима су отворена врата у клубу, а ја сам рекао мојим саиграчима да у сваком тренутку могу да рачунају на мене.

Остаје само да сачекамо 25. јануар и да армија навијача почну да скандирају „Перуне мајсторе“. То ће се и десити.

Драган Шкрбић, стигао је из Шпаније и није пропустио да да подршку некадашњем саиграчу.
– Драго ми је што се Ненад вратио у Звезду. Желим му да освоји титулу и игра још коју годину. Ја сам летос у 39. завршио каријеру има он још времена.
И Игор Бутулија је пожелео Ненаду пуно среће у црвено-белом дресу.
– Наравно да ми је драго што је у нашој Звезди. Желим му титулу.

Претходни текстУ сећање на Звездану Велинов
Следећи текстГостовање за заборав